LAUREATI TRGA OD ĆIRILICE: Bogoslovija iz Sremskih Karlovaca i Blagoje Baković

„Za izuzetan doprinos pravoslavnoj duhovnosti, istinskoj prosveti i sveukupnoj ćiriličnoj kulturi” poveljom „Ćiriličnik“  nagrađena je jedna „od najstarijih obrazovnih ustanova SPC”, Bogoslovija Svetog Arsenija Sremca. Žiri u kome su  radili književnici: Novica Đurić, Radomir Uljarević, Želidrag Nikčević, prof. dr Budimir Aleksić i Budimir Dubak, odluku je doneo  jednoglasno, rukovodeći se sveukupnim značajem koji je Bogoslovija  imala, i ima i danas, u svojoj dvestatridesetogodišnjoj (230) istoriji.

- Uloga ove slavne srpske škole pokazala je kroz svoju istoriju da njen cilj i zadatak nije samo bio prosto sticanje znanja nego celosno duhovno, umno i moralno obrazovanje njenih vaspitanika, a preko njih i celog naroda, zbog čega je njena uloga bila značajnija, i prosvetna misija plodonosnija, zapazio je Budimir Dubak. On je podsetio i da je veliki broj polaznika i nastavnika ove slavne škole bio iz Crne Gore i Boke Kotorske, a svi su  dali značajan doprinos razvoju srpske crkvene prosvete i sveukupnoj srpskoj duhovnosti i kulturi.

Nagradu je u rektoru Karlovačke Bogoslovije  protojereju–stavroforu Jovanu Milanoviću uručio  arhijerejski namesnik hercegnovski Obren Jovanovića,

– Ovaj Trg od ćirilice, oko ovog čudesnog hrama Sv. arhistratiga Mihaila – sa njegovim čudesnim strelama koje vrhune ka nebu i sve nas opominju i pozivaju da ne tražimo postojanog grada ovdje na zemlji, pa makar ga zidali i od kamena – čuva ne više oružje i ne bavi se niskim vrednostima. Ovaj Trg od ćirilice, čuva slova i reči koje vezuju ne više za bilo kakvog vlastodršca, nego vezuju za Svedržitelja, rekao je protojerej-stavrofor Jovan Milanović. Podsetio je  i da dolazi „iz Sremskih Karlovaca, iz grada koji  nema ni jedne kule, ali je pravljen tako da bude  kula vodilja, Sion srpski, onima koji veruju da je Reč postala telo.“

Pesniku Blagoju Bakoviću nagradu  je uručio predsednik Upravnog odbora Trga od ćirilice, protojerej–stavrofor Radomir Nikčević.

Radomir Uljarević pročitao je obrazloženje žirija u kome je navedeno da se Bakovićevoj poeziji „ne žuri, ona računa sa večnošću. Pečat Hercega Šćepana samo ukazuje na to računanje.“

Otac Radomir Nikčević ocenio je da je za Bakovića „nadahnuće isto što i vazduh, pisanje isto što i disanje, urođena potreba bez koje život ne bi imao smisla, i ne bi bio moguć. Ma o čemu da peva, njegova poezija je religijska, bogonadahnuta, pa i kad peva o ženi, o ljubavi, o smrti, uvek je tu Bog…“

Uz zahvalnost  Baković je kazivao stihove  nastale nakon što mu je saopšteno da je ovogodišnji laureat, a poručio je i da je „od svih tajni kojima je Gospod darivao ovaj svet, tajna pevanja  u najdivnijoj vezi sa nebom, i onim što ono kroz pevača daruje zemlji“.

Program su divnim pojanjem obogatili članovi kvarteta karlovačkih bogoslovaca, predvođeni profesorom Jovanom Stojanovićem.