PUTOVANJE KROZ VREME I SEĆANJA: Posetioci opet u Titovoj vili u Igalu (FOTO)
Titova vila ili zvanično vila „Galeb“ u Igalu, zatvorena od vremena korone, ponovo će biti otvorena za sve brojnije posetioce, ne samo sa prostora bivše Jugoslavije nego i iz Evrope i sveta.
Vila nema status muzeja, u vlasništvu je Instituta „Dr Simo Milošević“ i svedok jednog vremena i dela života svetski poznate istorijske ličnosti, Josipa Broza Tita. Vila nije bila namenjena samo za lečenje maršala, bila je i predsedničko sedište, u koje je Tito tokom dve godine dolazio četiri puta i ostajao po mesec dva, podseća vodič kroz vilu i sećanja Alen Filipović.
Tu su se sastajali članovi Saveznog izvršnog veća, dolazili su strani gosti, danas možda zaboravljeni, ali u to vreme i te kako značajni poput predsednika Alžira, Huari Bumedijena, premijerke Šri Lanke, Sirimavo Bandaranaike, princa Čarlsa danas kralja Čarlsa... ovde se vodila svetska politika, kazuje Alen Filipović. Nakon Titove smrti jedan od najvažnijih sastanaka održan je 17. Septembra 1991. Sastao se lord Karington sa predsednicima svih bivših JU republika u pokušaju da se zaustavi rat na području bivše Jugoslavije.
Povod za gradnju vile bio je Titov boravak na lečenju u Institutu „Dr Simo Milošević“ 1975. godine. Mikroklima koja mu je prijala i dobri rezultati terapija podstakli su gradnju, a ne retko se i danas čuje da su mu boravci u Igalu produžili život. Dotrajalo, ali i danas imopozantno zdanje, zgrada od 5.520 metara kvadratnih, i park oko nje koji obuhvata 76 hiljada kvadrata, srećeni su 1976. za samo šest meseci, po projektu hercegnovskog arhitekte Milorada Petijevića.
- Ovo je izvorni oblik vile. Ništa nije izmenjeno, renovirano niti dograđivano. Nameštaj je u najvećoj meri originalan, kao i raspored. Što se tiče materijala za gradnju, skoro sve je iz bivših Ju republika. Ono najbolje što je svaka republika imala, tako da je u tom smislu ova vila Jugoslavija u malom. Tu je beli kamen koji opasuje zgradu, čuveni brački kamen koji je korišćen i u delu gradnje Bele kuće u Vašingtonu, zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku... Ugrađen je i venčački mermer iz Srbije, deo luksuznog nameštaja je iz Slovenije i Bosne i Hercegovine, tepisi su iz Makedonije. Podatak koliko je koštala gradnja vile verovatno negde postoji, ali do sada nije poznat javnosti, navodi Filipović i dodaje da je jedino Titovo kupatilo urađeno od jedinstvenog plavog granita iz Brazila...Jovanka Broz je u vili boravila samo jednom, tokom njihove prve posete u januaru 1977. godine, a 1978. je došla, ostala, dva, tri dana i bez objašnjenja se vratila u Beograd.
I kada maršal nije boravio u vili, osoblje, četrdesetak zaposlenih, bilo je spremno za Titov dolazak.
- Oni su održavali vilu a da li bi Titov dolazak bio najavljen za sat ili za dan ona je morala biti potpuno spremna, priča Filipović.
O Titovim boravcima u Igalu mnogo je anegdota, a jedna odlično ilustruje odnos zaposlenih prema njemu. Filipović priča da je prilikom prvog dolaska u vilu Tito izašao na balkon i video ispred zgrade celom dužinom tek zasađeno cveće u bojama jugoslovenske zastave. Na kraju niza bile su dve mlade palme.
-Tito je komentarisao kako je to lepo urađeno ali su palme smešne, tako male liče na cveće. Nakon ovog komentara, nikako naređenja, povukao se na počinak a sledećeg jutra, kada je ponovo izašao na balkon palme su odjednom bile potpuno odraslo drveće. Nakon samo jednog njegovog komentara, odgovorni su pronašli visoke palme, organizovali transport, dovezli ih i presadili u toku jedne noći, kaže Filipović.
Od Titove smrti 1980.godine vila je bila zatvorena za posetioce do 2007.godine. Kao izložbeni prostor radi od 2014. do 2021. A tada je zatvara vreme korone.
Planirano skoro otvaranje, prema Filipovićevim rečima znači da će Titova vila opet biti mesto ekskluzivnih kulturnih dešavanja, koncerata klasične muzike, izložbi... Interesovanje za obilazak vile je veliko, broj posetilaca je dok je Vila bila otvorena stalno rastao a odnos je bio pola pola, pola ih je stizalo iz nekadašnje Jugoslavije, pola iz sveta.
Tito je poslednji put u vili bio 15.aprila 1979.godine kada je primorje Crne Gore zadesio razorni zemljotres. Iz Igala je pozvao sve republike bivše Jugoslavije da izdvoje novac za obnovu razorenog...I svi su odgovorili. Tito nije želeo da bude evakuisan, noć je proveo u Šatoru ispred vile i tek dan kasnije sa dubrovačkog aerodroma otputovao za Beograd.