ODREDILI SE PREMA GENOCIDU: Kako je Skupština Crne Gore usvojila iznenada proširenu Rezoluciju o genocidu u tri logora
Skupštine Crne Gore, posle višesatne žučne rasprave usvojila je Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, koja je novi, širi oblik dobila juče, uoči sednice parlamenta.
Za rezoluciju, dopunjenu amandmanima, je glasalo 42 poslanika od kojih 41 "za", jedan je bio protiv, dok uzdržanih nije bilo. Izjašnjavanju o dokumentu nisu prisustvovali poslanici DPS, GP URA i Hrvatske građanske inicijative.
Prema tekstu rezolucije, svesna istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore je odlučila da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, a obeležavaće se svake godine.
Čeka se odgovor Zagreba
Iako su pojedini mediji preneli informaciju da će Hrvatska uputiti protesnu notu Crnoj Gori zbog toga što je rezolucija o genocidu u Jasenovcu uvrštena u dnevni red parlamenta, te da će ukoliko rezolucija bude usvojena, Hrvatska povući na konsultacije svog ambasadora u Podgorici Veselka Grubišića, iz Ambasade te države u Crnoj Gori kazali su da zasad ne mogu da potvrde ove informacije. Ni iz Ministarstva inostranih poslova Crne Gore nema zvaničnih informacija o ovome.
Tokom sednice oživele su stare rane i podele na partizane, ustaše i četnike, izdajnike i oslobodioce, dželate i žrtve. Iz redova opozicije stizale su uvrede na račun aktuelne vlasti u Srbiji, predsednika Aleksandra Vučića i optužužbe da on stoji iza cele ove teme. Tako je na dobacivanje poslanika Hrvatske građanske inicijative Adrijana Vuksanovića, reagovao šef parlamenta Andrija Mandić ističući da je ovo izvorna njegova i ideja Milana Kneževića, a ne predsednika Vučića.
- Mi to radimo bez uticaja Vučića i bilo koga sa strane. Ovo je poteklo odavde iz Crne Gore, Srbi u Crnoj Gori nisu se doselili iz Srbije, nego smo autohtoni kao Albanci, Bošnjaci i Hrvati, rekao je Mandić. - Rezolucija nije ni na čiju štetu, a može da bude na korist svih građana. Crna Gora će postati prva država na planeti koja će osuditi genocid u Jasenovcu i to će služiti na čast onih koji možda neće glasati za rezoluciju, i propustiće da budu deo velike istorije Crne Gore. Ovo je veliki iskorak i prilika da se odredimo kao što smo se ranije određivali u odnosu na druge slučajeve kada bi neko rekao kakve ovo veze ima sa Crnom Gorom i pošaljemo poruku koja ne vređa nijednu savremenu državu ni Hrvatsku, ni Austriju, ni Nemačku, nego da se odredimo kao savremeni ljudi u odnosu na težak zloči.
On je pozvao "braću Crnogorce, Hrvate, Bošnjake i Albance" da budu zajedno u ovome.
- Danas na Vidovdan privilegija parlamenta je da može da uradi tako veliku stvar. Kada smo Knežević i ja predložili amandman morate da znate da je u logoru Dahau bilo hiljade zarobljenih, a među njima i patrijarh SPC Gavrilo Dožić, sveti vladika Nikolaj Velimirović. U logoru Mauthauzen u Prvom svetskom ratu nalazili su se zarobljenici koji su pripadali i crnogorskoj vojsci, a u Drugom svetskom ratu pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije - podsetio je Mandić.
Poslanik DNP Milan Knežević rekao je da je rezolucija znak, ne sećanja, nego obaveze prema prošlosti koja nas "još uvek proganja".
- Ovo je naš otpor prema relativizaciji genocida u Jasenovcu. Zato što se iz godine u godinu od strane kvaziistoričara u Hrvatskoj pokušava smanjiti broj srpskih žrtava, a Jasenovac se pokušava predstaviti kao zabavno-kulturni kompleks u kojem su Srbi, Jevreji i Romi izvodili predstave Šilera, prevodili Getea, a naša deca se vrtela na ringišpilu NDH i Trećeg rajha - naveo je Knežević.
On je rekao da se dugo pitao zašto su mu patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj u mislima kad se pomene Dahau.
- To je zbog našeg Vidovdana koji je Njegoš nazvao očnim vidom, za neke to više nije očni vid, postali su ćoravi kad se pomene Vidovdan. Vidovdan naših pobeda i poraza dobio je simboliku danas i uveren sam i da se patrijarh Dožić i vladika Nikolaj i stotine hiljade jasenovačkih mučenika iz Drugog svetskog rata, makar blago, osmehuju rezoluciji koja će biti i za pokoj njihovih duša, a protiv zaborava što je nekima bio cilj - naglasio je Knežević.
Šef poslaničkog kluba DPS Andrija Nikolić ocenio je da je rezolucija o Jasenovcu smišljena manipulacija kojom se Hrvatska i njen narod žele podvesti pod ustaški režim. Kazao je da su za njih nesporni nacistički, rasistički i genocidni karakter ustaškog režima, kao i zločini počinjeni u jasenovačkom logoru.
Polemika o četnicima
Do žustre polemike je došlo između poslanika DPS Ivana Vukovića i Ujedinjene Crne Gore Vladimira Dobričanina. Vuković je rekao da su četnici tokom Drugog rata sarađivali sa ustašama i Nemcima u logorima Banjica i Jasenovac, na što je reagovao Dobričanin :
-Kako to možete da izgovorite. U logoru Banjica je umrla žena Draže Mihailovića, a u Jasenovcu Pavle Đurišić. Vi ne smete da spomenete ni Zidani Most, ni Blajburg, ni Kočevje, poručio je Dobričanin.
-Međutim, u rezoluciji se ne navodi ko je počinio zločin. Nema podataka o broju ubijenih i njihovoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Ne napominje se da su nakon Drugog svetskog rata za zločine kažnjeni pripadnici ustaškog režima, i ne pominju se odgovarajuće presude. Zapovednici Ljubo Miloš, Ante Vrban i Ivica Matković su zarobljeni i pogubljeni, dok je zapovednik logora Miroslav Filipović osuđen za ratne zločine i pogubljen - naveo je Nikolić.
Lider GP URA Dritan Abazović je rekao da je problem što je Jasenovac "klasična politička trgovina i pokušaj opravdavanja parlamentarne većine za glasanje u UN vezano za rezoluciju o Srebrenici". On smatra da je premijer Spajić prevario Hrvate.
- Kako piše "Nacional", čovek je rekao ljudima da neće glasati za rezoluciju. Spajić im je rekao: Dajte nam IBAR, nećemo glasati rezoluciju - rekao je Abazović, dok je Adrijan Vuksanović (HGI) kazao da je Jasenovac najveća sramota za hrvatski narod, a da je prvi ko je to rekao bio "kardinal Alojzije Stepinac".
- Stepinac je 1943. to kazao Paveliću, a ustaše su mu ubile brata - poručio je lider HGI.
U dnevni red uvrštena je i inicijativa poslanika Socijaldemokrate Nikole Zirojevića o osudi zločina Izraela u Palestini.