OTVORENA IZLOŽBA SLIKA VOJISLAVA KILIBARDE: Umesto uobičajene priče razgovor i sećanja na umetnika

Neobično i puno emocija bilo je otvaranje ove postavke u kojoj je 18 slika rađenih uljem na platnu i  rad  U(krug)u  u kombinovanoj tehnici, nagrađen na Hercegnovskom zimskom salonu. Umesto uobičajenog svečanog slova povodom otvaranja izložbe, prijatelji, kolege, saradnici su pričali o prerano preminulom sjajnom umetniku.

Kazivanje je započela Ljubica Lazić istoričarka umetnosti, odgovorna za programe Gitar vizuel arta. Ona je naglasila da je ovo prvi u nizu programa koji će biti posvećeni Kilibardi jer je to zaslužio i kao umetnik i kao prijatelj. Ocenila je i  da je Vojo stekao besmrtnost, ali nju treba podržati, pa je između ostalog predložila  osnivanjem legata Vojislava Voja Kilibarde u Herceg Novom, kao trajno sećanje koje bi potvrdilo Herceg Novi kao grad umetnika i kulture.

Milina Kovačević, producentkinja podsetila je na niz godina uspešne saradnje u Hercegnovskom pozorištu i Herceg festu, iz koje je proisteklo iskreno i snažno prijateljstvo a uz kreativna brušenja različitih zamisli realizovani su brojni projekti. Kovačević se setila i davne ocene uglednog istoričara umetnosti Bogdana Musovića koji je svojevremeno rekao da bi naslov neke buduće monografije savremenog crnogorskog slikarsva trebalo da bude „Od Lubarde do Kilibarde“.

Prijatelj i oficijalni fotograf  mnogih beogradskih festivala, a u Herceg Novom prvih izdanja Gitar art samr festa El Gvojos, prisetio se susreta sa Vojom na drugom hercegnovskom festivalu. Neposredan i srdačan Vojo je u šali komentarisao: pitao sam se gde si ti, ne znam šta bih ti radio da nisi došao!

Priče prijatelja i saradnika povezivala je  Vitka Vujnović, koja je sa Vojom tokom skoro tridesetogodišnje saradnje i druženja, realizovala brojne projekte. Ona je ocenila  da je Lubardin legat savršeno mesto za Vojovu izložbu jer je njegov stvaralački kredo bila Lubardina misao „Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji“. Oosim toga Vojo je bio član Lubardine fondacije u Herceg Novom.

Vujnović je podsetila i da je Vojo voleo da se igra riječima i da na poseban način pozdravlja ljude sa „ljepoto, oči moje mile ili nunce“ kako je govorio za Sunce.

-Igrao se i stvarajući, ali uvek tako da uradi najbolje što može. Kao granicu je postavljao nebo i dosegao je. Ni tamo ne spava, sigurna sam ali ostaje „ sa očima izvan svakog zla“ onako kako je posmatrao i svet iz koga je otišao prebrzo, rekla je Vujnović.

Podršku organizaciji izložbe osim Herceg festa, hercegnovskog Sekretarijata za kulturu, Gitar art festa dao je i Legat Petra Lubarde izuzetnim prijemom. Nije izostala ni prijateljska podrška Nataše Bajat i Vlada Georgieva.