JAKOV SE SETIO PATNJE: Inicijativa predsednika za obeštećenje žrtava Golog otoka
PREDSEDNIK Crne Gore Jakov Milatović najavio je iniciranje obeštećenja žrtava Golog otoka.
Služba informisanja predsednika CG
Iz njegovog kabineta je saopšteno da on podržava dugogodišnje zalaganje civilnog društva i Udruženja žrtava Golog otoka za rešavanje tog pitanja, kao što je već urađeno u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj.
- Samo ona država koja ispuni moralni dug prema onima čija su prava bila grubo kršena i čije su patnje bile godinama ignorisane može koračati putem istinskog napretka - naveo je Milatović uz podsećanje da je Goli otok „crna tačka u istoriji Crne Gore i simbol stradanja za više hiljada građana i njihovih porodica.“
Na Golom otoku robijalo je 3.268 Crnogoraca, a na Svetom Grguru 130 Crnogorki. Porodice i preživeli zatočenici ovog kazamata koji se nalazio u Jadranskom moru nedaleko od ostrva Rab, pre više godina su najavili da će tužiti državu Crnu Goru ukoliko ih ona ne rehabilituje i obešteti za patnju kojoj su preživeli oni ili njihovi preci koji su, kao politički zatvorenici bili zatočeni na tom hrvatskom ostrvu.
Udruženje „Goli otok“ je 2006.godine pokušalo da to pitanje stave na dnevni red crnogorskih institucija ali bezuspešno. Podneli su predlog nacrta Zakona o rehabilitaciji tadašnjem predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću, premijeru Milu Đukanoviću, šefu parlamenta Ranku Krivokapiću i ondašnjem ministru pravde, ali su ostali bez bilo kakvog odgovora.
Dva propala pokušaja
NVO „Akcija za ljudska prava“ uputila je dve inicijative za donošenje Zakona o rehabilitaciji i obeštećenju žrtava političkog progona zatvorenika Golog otoka, Svetog Grgura i drugih zatvora. Prvi put su inicijativu podneli Vladi Duška Markovića 2019.a zatim dve godine kasnije i Zdravka Krivokapića, ali uzalud.
Poslednjih nekoliko godina nezvanično se pominjalo da će porodice žrtava pokrenuti tužbe pred sudovima, jer neće više da čekaju na državu da ih obešteti. Pominjalo se najpre deset, pa onda još 100 porodica koje će tužiti Crnu Goru i navodno tražiti odštetu od po 40 evra po danu provedenom u zloglasnom kazamatu. Ako bi se to i desilo, ukupan zahtev za odštetu sigurno bi bio višemilionski.
Crna Gora je jedina u regionu koja još nije rehabilitovala ni obeštetila golootočke žrtve čime oni i njihove porodice i dalje ostaju obespravljeni. Spomenik i rekonstrukcija trga u Podgorici posvećenog tim žrtvama svakako nisu dovoljna mera reparacije. Skupština Crne Gore je daleke 1992.godine usvojila deklaraciju o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti, kojom je parlament, između ostalog, „osudio teror nad osuđenicima na Golom otoku i drugim po zlu čuvenim logorima i zatvorima“ i obavezala se da će preduzeti sve neophodne moguće mere da „domovina ispuni svoj dug prema onima koji su nevino stradali“. Međutim, 32 godine kasnije, Crna Gora niti je rehabilitovala niti obeštetila golootočke žrtve.