SA ZEKOVE GLAVE KiM KO NA DLANU: Krapovićev resor planira da izgradi objekat za postavljanje radara Alijanse na Bjelasici ove godine
MINISTARSTVO odbrane Crne Gore planira da tokom ove godine izgradi objekat za postavljanje radara velikog dometa, koji bi do naredne, kako kažu u resoru Dragana Krapovića, mogao konačno biti postavljen. Na ovo se čeka više od četiri godine, još iz vremena kada je ovim resorom upravljao Predrag Bošković (DPS).
VladaCrne Gore
Iako je trebalo da bude postavljen 2021. godine, sada se u dokumentu o stanju u Ministarstvu odbrane kao rok završetka postavljanja navodi septembar 2025. O posledicama, ukoliko taj rok ne bude ispoštovan, upozoreno je u dokumentu ovog resora, koji je izradila Vlada Milojka Spajića u momentu preuzimanja dužnosti 31. oktobra 2023.
- Postoji realna mogućnost da Crna Gora ostane bez radara i da se trajno izgube finansijska sredstva koja su do sada uložena - navodi se u dokumentu. NATO je 2019. donirao Crnoj Gori 3D radarski sistem tipa HR 3000, vredan 20 miliona evra, za nadzor vazdušnog prostora koji treba da bude instaliran na jednom od vrhova Bjelasice - Zekova glava (2.117 m). Bez radara, upozoravaju iz Ministarstva odbrane, Crna Gora ne bi mogla da se integriše u sistem vazdušnog osmatranja Alijanse, ali ni da pruži podršku njihovoj misiji na Kosovu i Metohiji (Kfor).
TV signal sa Troglave
DA bi se ovaj radar instalirao na Zekovoj glavi, potrebno je ukloniti repetitore Radio-difuznog centra neophodne za emitovanje televizijskog signala. On će biti preseljen na susedni vrh Troglava, koji je udaljen oko kilometar vazdušne linije.
Radar za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora koji je NATO ustupio Crnogorcima na besplatno korišćenje je polovni, tipa "Rajtehon HR-3000" i za njegovu modernizaciju Podgorica će morati da izdvoji oko milion evra. On se trenutno nalazi u NATO Agenciji za podršku i nabavke (NSPA) u Luksemburgu, podsećaju iz vojnog resora. Lokacija Zekova glava na Bjelasici je idealna i sa nje će radar moći da "osmatra" najveći deo vazdušnog prostora Crne Gore, BiH, Srbije sa KiM i Albanije, kao i neba nad većim delom južnog Jadrana i Otranskih vrata.
Iako vremešan, iz sredine devedesetih, ovaj osmatrački radar, dometa maksimalno 500 kilometara, moći će da zadovolji potrebe Crne Gore za elektronskim nadzorom i kontrolom njenog vazdušnog prostora. Po vertikali otkriva ciljeve na visinama od 0 do čak 30.480 metara!