DIPLOMATE NA ČEKANJU: Posle pada Đukanovićeve vlasti, u diplomatskoj mreži upražnjen veliki broj mesta
CRNA Gora nema razvijenu diplomatsku mrežu, što će Vladi Milojka Spajića biti jedan od prioritetnih ciljeva kada je u pitanju spoljna politika.
Služba za informisanje predsednika CG
Prazne su ambasade u velikom broju zemalja, a nedostaju i šefovi misija pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i NATO-u u Briselu. U regionu, Crna Gora trenutno ambasadora ima samo u Severnoj Makedoniji. Od poslednjeg imenovanja prošlo je više od tri godine, a u toku je konačno proces izbora novih diplomatskih predstavnika, o čemu treba da se dogovore predsednik države Jakov Milatović, Vlada i Skupština Crne Gore.
Iz Demokratske partije socijalista poručuju da glavni uslovi za imenovanja na ambasadorskim mestima morali bi da budu kompetentnost i profesionalizam, ali pre svega lojalnost Crne Gore.
-Kao i posvećenost državnim interesima. Nažalost, praksa nas obično demantuje, kazao je poslanik DPS-a Nikola Janović.
Posle pada režima Mila Đukanovića na izborima 2020. godine Crna Gora je promenila tri vlade i u tom peridu povučen je veliki broj ambasadora, ali, u međuvremenu, u većini slučajeva nisu imenovani novi. Predsednik Milatović je još 11. decembra prošle godine kazao da Spajićeva vlada ignoriše njegovu inicijativu za održavanje konsultacija za popunjavanje mesta u diplomatskoj mreži.
Do masovnog povlačenja ambasadora Crne Gore došlo je u januaru 2021, u vreme Vlade Zdravka Krivokapića. Tada je u Podgoricu „na konsultacije“ pozvano 38 šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava Crne Gore, od kojih se mnogi nisu vratili u zemlje u kojima su služili mandat. Pozivu ambasadorima da se vrate u Crnu Goru, prethodilo je odbijanje tadašnjeg predsednika države Mila Đukanovića da odobri opoziciji sedam ambasadora. Nesaradnja Đukanovića sa tadašnjim vlastima rezultirala je izostankom izbora većine novih ambasadora.
PREDSTAVNIŠTVA
Crna Gora će u narednom periodu imati 30 ambasada, šest misija i četiri konzularna predstavništva. Prema pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva vanjskih poslova, koji je objavila Vlada, ambasade će biti u Albaniji, Argentini, Austriji, Belgiji, BiH, Bugarskoj, Grčkoj, Italiji, „Kosovu“, Kini, Mađarskoj, S. Makedoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, pri Svetoj stolici i Suverenom malteškom viteškom redu, SAD, Srbiji, Sloveniji, Turskoj, UAE. Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Ukrajini, Španiji, Danskoj, Holandiji i Švajcarskoj.
Zakonom o spoljnim poslovima potpisano je da predlog za postavljanje ambasadora donosi Vlada, na predlog šefa diplomatije. Po dobijanju agremana države prijema i mišljenja Odbora za međunarodne odnose Skupštine Crne Gore, predsednik države ukazom postavlja ambasadora. Za šefove misija pri međunarodnim organizacijama agreman nije potreban.
Predsednik Milatović je počeo konsultacije u vezi sa ambasadorima i odmah bivšem partijskom drugu, šefu diplomatije Filipu Ivanoviću vratio četiri imena koja nisu bila po njemu adekvatna da pokrivaju tu funkciju. Razlog je sumnja da neki od njih imaju dvojna državljanstva, a drugi da ne podržavaju spoljnopolitički kurs Crne Gore. Radi se o kandidatima za ambasadore u Berlinu i Madridu koje je predložio PES, kao i one predložene za Atinu i Moskvu koji su pripali koaliciji ZBCG.