KOPAJUĆI STOGODIŠNJE GROBOVE, BUDE MRŽNJU: Pred poslanicima dve rezolucije
DVE rezolucije o zločinu u Šahovićima pre jednog veka i osuda komunističkih zločina biće predložene Skupštini Crne Gore na usvajanje. Odbor za obeležavanje stogodišnjice genocida u Šahovićima (današnje Tomaševo) na severu Crne Gore predložiće državnom parlamentu u Podgorici da usvoji rezoluciju kojom će osuditi taj zločin iz početka novembra 1924. godine. Iza teksta rezolucije stoje predsednik i potpredsednik Odbora, reis Islamske zajednice Rifat Fejzić i akademik Šerbo Rastoder. Tekst rezolucije je ponuđen na potpisivanje svim poslaničkim klubovima.
V.K.
Da bi formalno bio deo procedure, treba da ga potpišu najmanje četiri poslanika. Kao razloge za izglasavanje rezolucije navode da je počinjen masovni zločin nad muslimanskim življem u Vraneškoj dolini, a povod je bio ubistvo iz zasede Boška Boškovića, tadašnjeg načelnika Ministarstva unutrašnjih dela u penziji, u mestu Ceru, koji je tuda prolazio sa svojim rođakom Miletom, koji je tom prilikom ranjen.
-Očekujemo da svi poslanički klubovi u Skupštini podrže rezoluciju. Mislimo da ovo nije pitanje Bošnjaka, već građanske i multinacionalne Crne Gore, izjavio je Šerbo Rastoder.
Profesor Miloš K. Vojinović, predsednik Društva za istorijska istraživanja, među prvima je reagovao na tekst profesora Rastodera ocenjujući da je on „opominjući i potresan“ koji preti da podigne tenzije kod njegovih sunarodnika i izazove mržnju za koju se mislilo da je produkt prošlosti.
Da se jame zapečate
STEVAN Vujičić iz Nikšića, čiji je otac ubijen i bačen u jamu od strane komunista, uspeo je da pronađe kosti svoga roditelja i dostojno ih sahrani.
-Rana na mom srcu delimično je zaceljena onda kada sam ja izvadio kosti svoga oca, ja koji sam u tom trenutku bio stariji od svoga oca, ali ipak i tada i sada njegovo dete. Puna je Crna Gora jama, puna je bratskih kostiju, u ovome našem Nikšiću od Grahova preko Gornjeg Polja do Krnova. Neke smo uspeli da izvadimo iz tih bezdana i sahranimo, neke nismo, jer su se negde odbori za vađenje pretvorili u odbore za nevađenje. Na Krnovu, tamo ispod vetrenjača, u nekoliko jama još leže kosti 300 pripadnika omladinskog Gvozdenog puka, kaže za „Novosti“ Vujičić. - Jama Gora, mora se izmiriti, vreme je da kosti izvadimo, a jame nakon toga zapečatimo, da niko pa ni slučajno u njih ne upadne, a kamoli, ne daj Bože, da ljude tamo ubacuje.
- Profesor Rastoder svesno i smišljeno zaobilazi najbitnije činjenice koje su podsticale međuetničku mržnju unazad sto i više godina, koje su na kraju dovele do tragičnog zločina u Šahovićima. Izvlačenje iz konteksta samo jednog događaja bez šire elaboracije i analize uzroka niti je naučno, niti je ljudsko. Pobornik sam razotkrivanja istine, ali bez zle krvi i vađenja iz konteksta jednog događaja što na nenaučni način čini profesor – akademik Rastoder, uz to uvećavajući žrtve množenjem dvocifrenim brojevima, ukazuje Vojinović.
U Skupštini se našla još jedna rezolucija - osuda komunističkih zločina u Crnoj Gori. U tekstu se podseća da je od 1944. do 2020. vladala identična politička struktura, koja je svoj režim započela i završila raznim represijama. Grupa građana navodi da su u tom trajanju zvaničnog ili hibridnog jednopartizma morali biti i jesu počinjeni zločini koji nisu istraženi. Počevši od toga kao nepobitne činjenice, ali i rezolucije Evropskog parlamenta zahtevaju njeno izglasavanje i implementaciju u lokalnom zakonodavstvu.
Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da Crnoj Gori „nema svitanja“ bez otvaranja dosijea, lustracije i osude komunističkih i DPS zločina.
- Ako toga ne bude, Crna Gora nikad neće biti demokratska, pravno uređena i civilizovana država i građansko društvo, kaže za „Novosti“ Medojević.