LEPO JE ŽIVETI: Čuveni slikar i hercegnovska legenda Vojo Stanić proslavio stoti rođendan

U kafiću u koji Stanić bezmalo svakodnevno navraća na kafu i kolač, među prijateljima, bili su i ministarka kulture i medija Tamara Vujović i u ime lokalne samouprave menadžer Opštine, Dušan Vukić. Čestitku su uputili predsednik Opštine Stevan Katić i sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo.

Vedar uprkos godinama, sporog koraka ali kao i uvek brz da odgovori, stalno sa lulom ili tompusom u rukama, Stanić je strpljivo primao čestitke i komentarisao gotovo svaku izgovorenu želju.

- Maestro, još 20 godina najmanje!

Sledi karakteristično "eee", kao da smišlja odgovor i onda brza opaska: samo je važno biti zdrav.

- Pa boli li vas nešto?

- Ne, ništa! Slabije čujem, ali to je normalno kad imam sto godina. Lijepo je živjeti!

- Sećate li se razgovora koji smo ovde snimali?

- Prije dvije godine, nepogrešivo odgovara, uvek pričljiviji kada su kamere i diktafoni isključeni.

- Dirljiv je susret sa čovekom koji je svetski poznat, a opet je uvek ostao naš, komentarisala je ministarka Vujović.

- Vojo je čovek i slikar koji nam je objasnio šta znači lepota trenutka i lepota življenja, u miru i nemiru, uz more. Naročito mi je zadovoljstvo što je maestro dobro i što na pragu drugog veka poručuje da je lepo živeti. Susret sa velikanima uvek nas obogati i nečemu nauči - poručila je nakon susreta sa Stanićem ministarka Vujović.

- Ponosni smo što delimo istu ljubav prema Herceg Novom, moru i Boki, prema svim ljudima, ponosni i što je Stanić naš meštanin - deo je čestitke predsednika Katića.

- Vek postojanja znači mudrost, smirenost i istančani pogled na stvarnost, ali i umetnost. U svakom dašku maestrala, zvuku katarke jahte sa Škvera, letu galeba koji očekuje povratak ribara, prepoznali ste dragocenost i pretvorili je u vanvremensku umetnost - napisao je Katić i poželeo velikom umetniku dobro zdravlje i da u godinama koje slede oseti isti damar topline grada koji ga iskreno poštuje.

Ministarka Vujović informisala je da će cela ova godina biti u znaku Voja Stanića i najavila da će biti objavljena jubilarna poštanska markica posvećena znamenitom jugoslovenskom i crnogorskom slikaru, da slede izložbe i programi u njegovu čast, u Herceg Novom u avgustu.

Kao što je nekada Vojova supruga Nada, prva žena vajarka u Crnoj Gori, sve do smrti 2012. godine, odabrala da bude podrška stvaralaštvu svog supruka, tako se proteklih godina Vojov sin, pijanista i umetnički fotograf Toma, opredelio da napusti Njujork u kome je živeo i stvarao i vrati se u Herceg Novi. Brižljivo čuva i oca i njegovo delo, a značajno doprinosi organizaciji hercegnovske izložbe naslovljene "Slike su moje priče".

Početak

NA ALU u Beogradu Stanić je završio vajarstvo 1951. godine, a prvu sliku potpisao je kaže pre 70 godina, 1954. Inspirisan je bio knjigom posvećenom Van Gogu i strašću koja je i sa reprodukcija isijavala. Na Stanićevoj prvoj slici bilo je hercegnovsko pristanište, mulo kako kažu u Novom. Utočište maestrovim jedrilicama, galebovima, prijateljima, snovima, svemiru koji kako čitavog života i danas "protiče ispred prozora" njegovog ateljea.

Stvaralačka preplitanja

NAJLEPŠU čestitku, dokaz kako se velika stvaralaštva i umetnosti uspešno prepliću bez obzira na vreme i godine autora, ispisao je reditelj i scenarista Ivan Marinović čiji drugi film "Živi i zdravi" ovih dana puni bioskope širom Crne Gore, a od 8. februara će biti i pred publikom u Srbiji.

Uz podatak da je jedna od starijih Stanićevih slika "Luštička svadba" bila referenca za atmosferu filma kada su projekat branili pred komisijom Filmskog centra Crne Gore objasnio je: "Kao luštički zet on je prvi bio inspirisan duhom i haosom koji se na magičnom poluostrvu dešava. Živio Vojo!"