PORED LIMA SLAVE SVETOG SAVU: Tradicionalna Svetosavska akademija u Beranama (FOTO/VIDEO)

Ovo je blagosloveći prisutne na Svetosavskoj akademiji u Hali sportova u Beranama, kazao episkop budimljnsko-nikšićki Metoodije, ističući da srpstvo nije nešto što ti hoćeš ili nećeš, nego je to ono što tebe neće ako je nisi dostojan.

- Ime srpsko, svetosavsko nosimo ponosno, jer je to ime za koje su preci naši vekovima oblivali se krvavim znojem i mučemnički stradali, muka se mučili i strašnih patnji napatili. Zato treba časni i čestiti rod naš ponosni da nosimo u svome srcu kao venac zlatni, da bi nas Gospod blagoslovio svakim svojim blagoslovom duhovnim i da bismo bili i ostali narod Božji. Tamo gde nas je Sveti Sava poveo i doveo, podigao , prizvao i sabrao, uveo nas među decu Božju i pribrojao nas slavnim i časnim narodima, i zakitio slavom imena svojega, nikada nemojmo napustiti blago očevo raspustiti, dvore poharati, i dom duša svojih pustošiti. Budite dostojni roda svoga srpskoga, i svetoga oca našega Save - kazao je episkop Metodije pred velikim brojem građana Berana.

Novija čuda Svetog Save su proslave Savindana u Crnoj Gori. Nigde se tako ne slavi, s toliko topline, u svakom gradu kao u Crnoj Gori, besedio je književnik Milutin Mićović, koji je naglasio da ovde u Beranama ima još više, barem jedan razlog da se proslavlja Sveti Sava.

- A to je Epsikopska katedra, koju je upravo Sveti Sava, uĐurđevim stupovima, postavio pre osam vekova! Kad proslavljamo Svetoga Savu imamo na umu svete Nemanjiće, koji su sagradili svete hramove po svim srpskim zemljama is tvorili veliku imoćnu, srednjovekovnu srpsku državu kojoj su ti hramovi bili duhovni temlji - rekao je Mićović.

On se osvrnuo na to da ne idući dalje od Crne Gore, poslednjih 30 godina možemo da pratimo dve priče -jednu od strane države, drugu od straane crkve.

- Državna ideologija zapovedala je - narod treba hitno da se emancipuje i kako oni kažu, oslobodi od srednjovekovnih priča i naracije crkvenih lidera, vladika, od epskog nasleđa - gusala, Njegoša ćirilice, jer sve te priče, vode unazad, u sukobe, u mrak... Kosovska žrtva, Miloš Obilić je za njih mitomanska priča koja nas uvlači u nesporazume i sa sobom i sa svetom. Oni predlaažu da narod treba da zaboravi na to i da iskoči iz ćirilice u latinicu, da se okrene zapadnoj kulturi, evropskim integracijama, velikoj zaštiti NATO pakta...Ko je tako mislio kako mu je država nalagala, dobijao je zaštitu države i privilegije - rekao je on.

Mićović je istakao ''da je s druge strane u našoj državici ko se držao Svetog Save, sroskog jezika i kulture, ćirilice, Njegoša, crkve, bio je ignorisan i praktično žigosan kao narodni neprijatelj''.

- Tako je Crna Gora bila podeljena. Jedni su ostali da svedoče i obnavljaju svoje poreklo, njima Nemanjići nisu okupatori, nego utemeljivači Crkve, države i kulture. Njegoš je za njih veliki srpski i vaseljenski pesnik, a ne genocidni pisac. Poklonici nove crnogorske države bili su protiv svega svetosavskog. Kad je država posegnula da rasturi poslednji oslonac naroda - crkvu, ustao je taj ćirilični narod i iz svog pamćenja, iz svoje bede, sa svojim vladikama, sveštenstvom, Svetim Savom, Svetim Vasilijem Ostroškim i Njegošem, izbacio sa vlade svu tu lažnu državnu brigu, sav taj ''humanizam'' i posvedočio živoga Boga u sebi. Eto vi ovde, iz ove eparhije, u tom slobodarskom ustanku dali ste veliki doprinos i hvala vam na tome. Zbog ovog narodnog podviga nisu zvonila zvona u znak slobode samo u Crnoj Gori, nego po svim srpskim zemljama. I dalje. Čuli su ih i oni koji nisu voleli to da čuju. Eto, zbog čega nam je važno pravoslavlje Svetog Save koji je izrastao iz tog dubokog korena, koji Bog daje i obnavlja izvojih dubina. Sveti Sava prožima sve naše istorijsku, kulturno i duhovno, pamćenje - kazao je Mićović.

Svetosavsku akademiju su organizovali Eparhija budimljansko-nikšićka i Crkvena opštine Berane, uzpokroviteljstvo Opštine Berane.

Ime Svetog Save

- Svetoga Save je ime vezano za naša brda, za naše reke. Razgranalo se na sve kontinente. Podignuti su mu hramovi po celom šaru, od Evrope, Amerike, do Australije i Azije. Savine stope su ostale po Raškoj i Humskoj zemlji, po Crnoj Gori, Svetoj Gori, Jerusalimui Sinaju. On i danas hoda samo ga ne vidimo. Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte - kazao je Mićović.