ŽELJKO ZENOVIĆ IZ PETROVCA NA MORU ODUŠEVLJEN BORAVKOM U KOSOVSKOM POMORAVLJU: Đakonije i u manastiru Draganac
BORAVITI na Kosovu i Metohiji, pogotovo sada - kada je politička i bezbednosna situacija pre svega na severu Pokrajine posebno teška, što se reflektuje i na ostatak Kosmeta - posebno je iskustvo.
foto privatna arhiva
- Provesti neko vreme u manastiru Draganac, jedinom "živom" u Kosovskom Pomoravlju, još je lepše i posebno emotivno. Igrom slučaja, upoznao sam vladiku Ilariona i on me je pozvao da u jednom periodu budem kuvar u ovoj svetinji, gde su monasi i iguman Justin zaista predivni. I vernici iz tog kraja dolazili su sa velikim poštovanjem i istinskom ljubavlju - opisuje tromesečni život u manastiru Draganac Željko Zenović (42), profesionalni kuvar iz Petrovca na Moru, koji se gastronomijom bavi duže od četvrt veka.
S obzirom na to da je, zbog zdravstvenih problema i lečenja, sa Kosmeta ipak morao da otputuje u Beograd, kaže, sa sobom je poneo deo blagodati, odnosno ljubavi monaštva i sveštenstva, ali i svih koji su hodočastili po ovom delu Srbije.
- Zauvek ću pamtiti njihovu snagu, volju, ljubav prema Bogu i prostoru na kojem žive. Svojevremeno sam, kao kuvar tadašnjeg mitropolita Amfilohija, odlazio u Pećku patrijaršiju i prizrensku Bogosloviju. Sada sam, u kuhinji manastira Draganac, koji je car Lazar sagradio ćerki Dragani, pripremao hranu i za bratiju, i za goste. Tokom posta, kuvao sam prilagođena jela, a na trpezu sam im rado iznosio i primorske specijalitete. Jer, u manastiru se, osim ribe, drugo meso ne koristi... Upotrebio sam sve znanje i iskustvo, pa su posne pite, punjene paprike i sarme bile istinske đakonije, a od mrsnih jela najčešće su služene razne čorbe - objašnjava Željko koji je godinu i po bio kuvar i u Cetinjskom manastiru.
Mitropolit
POČASTVOVAN što je, na izvestan način, bio deo života blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, Željko veli da je on bio izuzetno vezan za Kosmet...
- Sećam se priče da je mitropolit, sa jednim sveštenikom, tokom 1999, išao da sahranjuje Srbe čija su beživotna tela bila pobacana u neku jamu. I, baš tada, pripadnici OVK otvorili su vatru, a Amfilohije je sabrata smirio rečima: "Zašto se plašiš, kada znaš ko te brani, čuvar pećkog trona", jer je on, kao mitropolit crnogorsko-primorski, bio i egzarh Pećke patrijaršije - ističe Željko.