PROMENITI MILOV ZAKON: Pitanje dvojnog državljanstva godinama jedan od izvora tenzija u Crnoj Gori

 Zbog činjenice da Crna Gora ima mali broj stanovnika (oko 620.000), sticanje državljanstva je veoma restriktivno. U vreme DPS smatrano je da bi liberalizacijom dodele crnogorskog državljanstva lako moglo doći do "poremećaja demografskog i etničkog sastava stanovništva u Crnoj Gori".

Predsednik Skupštine Andrija Mandić najavio je da će pokrenuti dijalog o izmenama postojećeg zakona o državljanstvu, a jedan od lidera koalicije ZBCG Milan Knežević poručio je da će posle popisa aktuelizovati kampanju o donošenju sporazuma između Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu.

- Mislim da bliskost naročito sa Srbijom ne bi trebalo da bude prepreka da naši državljani imaju i državljanstvo Srbije ako hoće i ako ispunjavaju uslove. Ujedinjena Crna Gora će se pridružiti ovom dijalogu, i ako se nađe na dnevnom redu parlamenta glasati pozitivno - kaže, za "Novosti", poslanik UCG dr Vladimir Dobričanin.

Naš sagovornih ukazuje na još jedan problem nerešenog statusa na hiljade ljudi koji žive u Crnoj Gori duže od 20 godina a nemaju još rešeno državljanstvo. Oni su utočište u ovoj zemlji našli u vreme ratnih dešavanja devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.

- I to samo iz jednog razloga - zato što su Srbi! Postojeći zakon je krajnje restriktivan i siguran sam da nije u skladu sa evropskim zakonima. Navešću primer moje supruge koja 22 godine živi u Crnoj Gori i još nema crnogorsko državljanstvo, a mislim da je takvih oko 40.000 - naglašava Dobričanin.

Zakon koji je donet 2008. zabranjuje posedovanje dvojnog državljanstva (crnogorskog i srpskog) osim u izuzetnim slučajevima. Aktuelne propise o načinu sticanja državljanstva, koja su podrazumevala 15 godina boravka donela je vlast DPS koja je smenjena na izborima 2020, nakon tri decenije vladanja. Takav zakon se tumačio na više načina - kao zaštita crnogorskog identiteta ili kao antisrpska politika. Mogućnost da građani uz crnogorsko dobiju i srpsko državljanstvo predstavnici bivšeg režima videli su kao opasnost i za projekat "nezavisne Crne Gore".

Pitanje sudbine velikog broja građana koji godinama žive u Crnoj Gori a još nisu dobili državljanstvo pokušala je da reši vlada Zdravka Krivokapića 2021. godine, a cela procrnogorska opozicija se digla na noge tako da je taj pokušaj u startu bio osuđen na propast. DPS je to nazvala pokušajem "političkog inženjeringa" sa namerom promene biračkog spiska.

Da li će u novim političkim okolnosti doći do izmene postojećeg zakona zavisiće od raspoloženja parlamentarne većine.

Najavljeni dijalog o ovom pitanju podržava lider SNP Vladimir Joković, koji je takođe saglasan da postojeći zakon treba menjati i liberalizovati i dovesti ga u red evropskih zakona.

- Svakako se treba otvoriti ova priča sa akcentom prema Srbiji, ali i prema drugim bivšim jugoslovenskim republikama - tvrdi Joković.