POPIS MENJA CRNU GORU: Nakon završenog popisivanja, dva ključna pitanja naći će se pred vladajućom većinom
DVA ključna pitanja koja će se naći pred vladajućom većinom u Crnoj Gori nakon obavljenog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova biće da srpski jezik kao većinski dobije status službenog i pokretanje kampanje o donošenju sporazuma između Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu.
V.K.
Na kongresu DNP lider Milan Knežević poručio je da neće biti potrebno menjati Ustav zbog jezika, već ga samo dopuniti, kako bi se ispravila nepravda iz 2007. Dodao je da postoje različiti modeli dobijanja crnogorskog državljanstva.
- Razgovaraću sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da se vrati dvojno državljanstvo. Mi u Srbiji imamo najmanje dve Crne Gore, ali se ti ljudi nikad Crne Gore nisu odrekli i zato tražimo da oni imaju dvojno državljanstvo. Ljudi koji žive u Srbiji ne bi imali mogućnost glasanja u Crnoj Gori, ali bi imali dvojno državljanstvo - kazao je Knežević.
Prethodno je predsednik Skupštine Andrija Mandić najavio je da će na kolegijumu parlamenta pokrenuti dijalog o izmeni Zakona o državljanstvu, jer će, rezultati popisa stanovništva, koji je u toku, omogućiti da se vidi koliko zemlja ima stanovnika.
- Pokazaće se da u Crnoj Gori 2023. živi manje ljudi nego 2011. godine. Imamo problem i možemo pretpostaviti da će mnogi mladi napustiti Crnu Goru kada uđemo u Evropsku uniju, što će biti još jedno veliko osipanje stanovništva - upozorio je Mandić.
Posebni uslovi za 200 izabranih!
PRETHODNO DPS vlade su po posebnim uslovima dodelile više od 200 počasnih državljanstava! Tako je, prema podacima MUP-a Crne Gore, Natanijel Džejms Rotšild dobio crnogorsko državljanstvo. Tu je i nekadašnji premijer Tajlanda Taksin Šinavatra koji je u svojoj zemlji bio optužen zbog korupcije. Crnogorsko državljanstvo dobio je i Andrej Nikolaidis, svojevremeno savetnik nekadašnjeg šefa parlamenta Ranka Krivokapića (SDP), koji se "proslavio" izjavom da je Njegoš "genocidni pesnik"!
Nerešeno pitanje dvojnog državljanstva ne prestaje da opterećuje odnose Crne Gore i Srbije. Nije rešeno ni posle pada režima Mila Đukanovića 2020. Od referenduma za obnovu nezavisnosti 2006. zabranjena su dva pasoša. Tadašnja zvanična Podgorica je ostala čvrsta pri stavu da Srbija ne daje svoje državljanstvo njenim državljanima, ako se oni prethodno nisu odrekli crnogorskog, dok se Beograd poziva na domaći zakon koji dozvoljava da se ima i državljanstvo druge države bez otpusta "matičnog".
Pokušaj Vlade Zdravka Krivokapića da izmeni propise koji se tiču državljanstva i biračkog spiska nije zaživeo, jer je izazvao ljutnju onih Crnogoraca koji su smatrali da se radi o "nastavku posrbljavanja Crne Gore". Zakon o crnogorskom državljanstvu predviđa da neko može steći državljanstvo ukoliko je njegov prijem "od posebnog značaja za državni, naučni, privredni, kulturni i drugi interes Crne Gore". U tom slučaju stranac ne mora da ispuni ostale obaveze iz tog zakona, koje se odnose na otpust iz drugog državljanstva, neprekidni boravak u Crnoj Gori od 10 godina i drugo.