OPOZICIJA NEĆE PRIZNATI POPIS? Bivši režim u strahu od nacionalnog određenja stanovništva i porasta broja Srba
IAKO se popis stanovništva, domaćinstava i stanova odvija u mirnoj atmosferi, to ne znači da će on na kraju biti priznat od opozicije.
V.K.
Jer, "ogradu" je već najavio Nikola Zirojević, poslanik Socijaldemokrata i član skupštinskog odbora za praćenje primene sporazuma o uslovima za održavanje i sprovođenja popisa.
- Ne možemo govoriti o prihvatanju rezultata dok ne vidimo na koji način ćemo kontrolisati sve što je uneto u bazu Monstata, pri čemu mislim na softver koji očekujemo i na osnovu kojeg ćemo proveravati da li je stvarno sve na popisnom listu i uneto u bazu i kao takvo obrađeno - saopštio je Zirojević.
Prema nezvaničnim saznanjima, Demokratska partija socijalista planira takođe da ospori rezultate popisa. Politički analitičar Spasoje Tomić kaže, za "Novosti", da je jasno da će "galamom nakon završetka popisa nekadašnja vlast, a sadašnja opozicija, pokušati da izvrši pritisak da se popis poništi ili da se ne dozvoli da srpski jezik bude većinski, a samim tim i službeni".
- Uveren sam da će broj Srba u odnosu na montirani popis 2011. godine biti u porastu i da će se kretati od 32 do 35 odsto. To se uopšte ne dovodi u pitanje, znate, popis nije izborna utakmica, niti ga treba tako gledati, ali se zna da će onih pet odsto koji su bili sakriveni na prošlom popisu sada biti tu i da je sasvim normalna i prirodna stvar da Srbi kao 2003. godine čine trećinu stanovništva Crne Gore - kaže Tomić.
Pitanja koja dele društvo
POSLE dva kruga predsedničkih, vanrednih parlamentarnih izbora ostalo je još samo da se u ovoj godini stavi tačka na popis. Najviše pažnje izazivaju tri pitanja - o nacionalnom određenju, veroispovesti i jeziku i oni od sticanja nezavisnosti 2006. godine suštinski dele crnogorsko društvo.
Naš sagovornik dodaje da će srpski jezik biti većinski, odnosno natpolovičan.
- Iz tog razloga se mora ući nakon toga u izmene ustava kako bi srpski jezik postao službeni, čime bi bili ispoštovani svi evropski standardi u koje se zaklinju oni kojima je do tih i takvih standarda kada se radi o pravima Srba najmanje stalo - zaključuje Tomić.
Istoričar Aleksandar Stamatović smatra da se sa ovim popisom urušava doktrina čitave jedne epohe "suštinski nastale na denacionalizaciji srpskog naroda u Crnoj Gori, i promene njegovog globalnog identiteta".
- Čitava kasnija priča o crnogorskom jeziku i crkvi nastala je na toj mantri. Otuda možda i tolika panika onih političkih i kvazikulturoloških grupacija koje su do sada bile nosioci te doktrine - ocenio je Stamatović.