POSLE POPISA I RAZGOVORI O JEZIKU Mandić za "Novosti" - I na prebrojavanju koje je organizovao bivši režim najveći broj ljudi govorio srpski

U slučaju Milana Kneževića, Mihaila Čađenovića, grupe državljana Srbije i u mom, za presudu koja bi nas osudila na decenijske robije, mafija iz "kavačkog klana" je pripremila ogromne količine novca za potkupljivanje sudija. Danas kada na površinu isplivava sve ono negativno iz našeg pravosuđa jasno se može videti kako je ono funkcionisalo za vreme bivše vlasti Mila Đukanovića.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije, članice koalicije ZBCG, prvi Srbin u nezavisnoj Crnoj Gori koji obavlja ovu značajnu funkciju.

Napominje da su svi oni dušebrižnici koji non-stop pričaju o raznoraznim ugroženostima odjednom utihnuli:

- Treba da se utvrdi ta mreža ljudi u crnogorskom pravosuđu, koji su spremni da zakucaju na vrata sudija i da ih pitaju "koliko ste vi raspoloženi da vam mi damo novca da vi donesete presudu koja nama politički odgovara". Ovde podvlačimo crtu, ljudi koji su bili spremni na to treba da odgovaraju i treba da odu na resocijalizaciju, da im bude pravilno odmerena zakonska kazna, kako bi i oni kada izađu iz zatvora bili mnogo bolji ljudi nego što su to bili kada su pošli u zatvor.

Na pitanje da li se može desiti da se Crna Gora "pomiri" sa mafijom, odgovara odrično:

- Više puta sam pomenuo pomirenje, ali nikada nisam rekao da Crna Gora treba da se miri sa kriminalcima. Treba da se mire pošteni ljudi, a kriminalci moraju da odgovaraju. Mi smo kao DF mnogo propatili i ne želimo da ikada iz nas seva bilo kakva mržnja, već želimo da pravda bude zadovoljena, jer je pravda jedini oslonac za budućnost Crne Gore.
Srbi su konačno dočekali da imaju "svog čoveka" na mestu šefa crnogorskog parlamenta.
- Nakon veličanstvene narodne pobede 30. avgusta 2020. godine okrenut je taj novi list, kako u društvu kao celini, tako i u svima nama. Prva demokratska smena vlasti u istoriji Crne Gore, donela je lek koji je bio preko potreban svima nama - slobodu. Mislim da svi građani u našoj zemlji i te kako dobro vide da više nema onog straha i represije koji su postojali za vreme autokratske vlasti bivšeg režima i to je definitivno najveća tekovina na koju se kao moderno društvo možemo ponositi. Srpski narod u Crnoj Gori je konačno uvidio da je vreme diskriminacije prošlo i da neko ko se toliko dugo godina borio za istinu, pravdu i za svoj narod i ko nikada nije odstupio od svojih principa može biti izabran na jednu od najvažnijih državnih funkcija.

Čeka nas popis stanovništva. Koje benefite, konkretno Srbi, mogu očekivati?

- Popis stanovništva je neophodan za Crnu Goru kao zemlju i kompletno društvo, jer bez podataka koje nam popis daje ne možemo da pripremamo bilo kakve dugoročne strateške planove. Ono što je svakako najbitnije jeste činjenica da će ovo biti prvi put da će se građani moći slobodno izjasniti. Neće više biti pritisaka kakvi su postojali kroz istoriju, a koji su bili najistaknutiji 2011. godine, kada je figurativno iznad popisnog listića stajalo rešenje o stalnom zaposlenju ili mnogo češće rešenje o otkazu. Popis sam po sebi ne nosi korist za jedan ili drugi narod, ali ono što je svakako bitno jeste da će se konačno ispraviti istorijska nepravda i otkloniti bilo kakva sumnja u validnost podataka. Uvođenjem softvera za kontrolu svaki građanin će imati mogućnost da proveri da li je ono što je popisivač stavio u popisnicu ispravno uneto u bazu podataka.

Mogu li se očekivati ustavne promene nakon popisa u delu jezika i da srpski dobije status službenog?

- I na popisu koji je organizovao bivši režim najveći broj građana je govorio srpskim jezikom. Verujem da ćemo nakon popisa otvoriti dijalog u Skupštini koji bi mogao dovesti do takvog rešenja. Kao politički predstavnik srpskog naroda, svakako bih se zalagao da natpolovična volja naroda bude odslikana i u najvećem pravnom aktu naše zemlje.

Više puta ste kolegama iz današnje opozicije govorili da tamne stranice života treba ostaviti u prošlosti.

- Treba da se okrenemo budućnosti. Nakon velike narodne pobede i oslobođenja Crne Gore, glavni cilj koji je pred nama, postalo je pomirenje. Upravo kako se nikada ne bi povratila ona tama koja je pokrivala Crnu Goru za vreme bivše vlasti i kako niko nikada više ne bi prošao ono što je prošao nekadašnji Demokratski front. Mi kao nova većina i nova vlast treba da uložimo svoj maksimum kako bismo otupili one oštrice koje su postojale i prevazišli jaz podela koji je sistematski produbljivan tokom prethodnih trideset godina.

Za crnogorske nacionaliste niste dobrodošli na mestu na koje ste nedavno izabrani.

- Crnoj Gori je neophodno pomirenje. Smatram da je put koji zagovara svakim danom sve manje brojna grupa okupljena oko pojedinih funkcionera i poslanika DPS pogrešan i verujem da će vremenom i ta struja shvatiti da greši i da je jedini put kojim naša zemlja može da ide put zajedništva. Srpski narod u Crnoj Gori je oduvek želeo da do tog pomirenja dođe. Mi smo i tokom perioda najgore diskriminacije nad nama tražili da se sa tim prekine i da imamo najbolje moguće odnose sa našim rođacima Crnogorcima. Bilo kako bilo, ruka svakog od nas je uvek ispružena i svakim danom vidimo da sve veći broj ljudi koji su u nekom momentu i verovali u kvazinacionalističke ideje koje je zagovarao DPS sada shvata da Srbi nisu bili nikakav bauk i da svi mi treba da živimo i radimo zajedno.

Koliko su odnosi Podgorice i Beograda relaksiraniji u odnosu na raniji period?

- Mislim da je svima jasno da su odnosi mnogo relaksiraniji nego što je to bilo tokom vladavine DPS, a pogotovo tokom perioda litija, kada je bivša vlast ušla u ono što se slobodno može nazvati "terminalnom fazom". Vidimo da su oni "otrovni napadi" koje je nekada gotovo svakodnevno protiv zvaničnog Beograda pokretala bivša vlast svedeni na minimum i da se takvim stvarima sada bave samo ekstremni elementi u tom bloku. Ne sumnjam da ćemo u narednom periodu te odnose dodatno osnažiti, jer smo jedni drugima najbliži. Crna Gora i Srbija dele isprepletenu zajedničku istoriju i uvek su imale poseban senzibilitet za stvari koje se tiču one druge. Posebno bih želeo da sa mesta predsednika Skupštine dam što veći doprinos popravljanju odnosa Srbije i Crne Gore.

Može li Crna Gora postati deo "Otvorenog Balkana?

- Kao politička organizacija, uvek smo davali značaj svim regionalnim inicijativama koje za cilj imaju povezivanje naroda Balkana, pa tako i "Otvorenom Balkanu". Smatrali smo i smatramo da ovakve i slične inicijative osim glavnog cilja, a to je podizanje životnog standarda građana zemalja učesnica, imaju i drugi efekat, da se u najboljem svetlu pokažu zajednici razvijenih evropskih zemalja kojoj svi stremimo, Evropskoj uniji. Naravno, osim naše dobre volje kao potencijalne zemlje članice, tu je neophodno da zemlje koje su prvobitno i otpočele rad oko ove inicijative daju svoj maksimum da ona opstane i da se razvija.

Konačno je u punoj funkciji Ustavni sud. U fiokama čeka na hiljade predmeta.

- Nakon duže vremena kompletiran je Ustavni sud. Više neće biti moguće da se predmeti ne rešavaju jer je najčešći rezultat glasanja bio nerešen (tri prema tri). Pred sudijama je izuzetno mnogo posla, jer su oni najviša instanca za rešavanje brojnih problema koji su od posebne važnosti za građane naše zemlje.