PAŽLJIVO S POPISOM Upozorava Evropska komisija
ZVANIČNA Podgorica dobila je packe od Evropske komisije čiji izveštaj je juče predstavljen u Briselu.
Vlada Crne Gore
U dokumentu je pomenut i popis stanovništva čije sprovođenje je planirano od 30.novembra do 15.decembra. EK ocenjuje da popis zahteva „pažljivo postupanje vlasti“, posebno kad se, kako naglašavaju, radi o osetljivim pitanjima etničke pripadnosti, religije i jezika.
Kritike su usmerene ka pregovaračkim poglavljima u oblasti vladavine prava i pravosuđa ( 23 i 24), koji je ključ za članstvo u EU. Ukazuju da je korupcija (uključujući i visoku) i dalje za brigu jer preovladava u mnogim oblastima, kao i u državnim strukturama.
„Crna Gora ostaje umereno spremna za primenu pravnih tekovina EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, ali je u celini ostvarila ograničen napredak“, navodi se u izveštaju.
Crnogorci su ostvarili prekretnicu u istrazi i gonjenju nekih viskoprofilnih slučajeva korupcije tokom 2022. Naglašeno je da je Specijalno državno tužilaštvo „delovalo brzo u nekoliko visokoprofilnih slučajeva“, koji ukazuju na „duboku inflitraciju korupcije i organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući najviši nivo pravosuđa i organa za sprovođenje zakona.
Vladali bez podrške Skupštine
U IZVEŠTAJU EK navedeno je da je političkom situacijom u Crnoj Gori dominirala „tehnička Vlada koja nije imala poverenje parlamenta“, a da parlament „nije uspeo da okupi jasnu i doslednu većinu za sprovođenje reformi. Ocenili su da nije bilo efikasnog političkog dijaloga i konstruktivnog angažovanja političkih stranaka s ciljem jačanja odgovornosti parlamenta i nadzora nad Vladom. „U nekoliko navrata Vlada i/ili parlament su odlučili da ignorišu preporuke Evropske komisije i/ili Venecijanske komisije“, naglasili su iz EK, a kao jedan od primera toga naveli su izmene Zakona o predsedniku, koje je poništio Ustavni sud.
-Crna Gora mora dalje poboljšati rezultate istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda i konfiskacije imovine u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Kako bi se izbegla percepcija nekažnjivosti, potrebno je sprovesti efikasniju politiku krivičnog sankcionisanja i odgovor pravosuđa. Potrebno je poboljšati efikasnu i sistemsku upotrebu finansijskih istraga i zaplene i oduzimanja imovine. Napori na ovom polju prvenstveno bi trebalo da budu usmereni na one sektore koji su najosetljiviji na korupciju, navodi se u dokumentu.
U izveštaju se ističe da Crna Gora potražuje 14 begunaca, dok su na osnovu zahteva iz Podgorice u inostranstvu uhapšena 43 člana kriminalnih grupa. Navodi se da je broj članova organizovanih kriminalnih grupa uhapšenih u Crnoj Gori po poternicama stranih Interpolovih ispostava, uz pretrese, porastao na 71 (sa 55 u 2021.), a to uključuje tri osobe sa liste najtraženijih FBI i vođu jedne turske organizovane kriminalne grupe. Podsećaju da je u martu ove godine, policija uhapsila državljanina Južne Koreje po međunarodnom nalogu za hapšenje zbog ilegalne finansijske šeme koja uključuje 40 milijardi dolara u kritpovalutama.