GROMOGLASNI APLAUZ UMESTO MINUTE ĆUTANJA: Herceg Novi se oprostio od umetnika Vojislava Voja Kilibarde (FOTO)

Tako se grad oprostio od sjajnog umetnika i iskrenog prijatelja – a umesto minutom ćutanja počast je svemu što je voleo, radio i stvarao odata dugim, gromoglasnim plauzom. Poštovali su organizatori Vojovu misao: Pustite regule, neka ide život!

Predsednik Herceg Novog Stevan Katić, naglasio je da je Kilibarda ostavio dubok trag u likovnom stvaralaštvu Herceg Novog, grada kojem je pripadao celom dušom.

- Lepotu umetnosti za koju je govorio da je „merilo snage i moći jednog naroda“ svesrdno je delio sa svima. Na isti način odnosio se prema učešću u predstavama Hercegnovskog pozorišta, likovnim kolonijama, festivalima, posebno Gitar art samr festu, na kome je organizovana njegova poslednja izložba a nova najavljena za maj naredne godine na beogradskom izdanju ovog festivala. Gde god bi umetnost, odnosno kultura pokucala na vrata, Vojo je bio spreman da ih otvori -kazao je Katić.

Dramski pisac Stevan Koprivica ispričao je  legendu, za koju je, kako je rekao, zbog Voja siguran da je istinita.

- Reč je  o velikom kineskom slikaru koji je napravio savršenu sliku, pejzaž, a onda nestao. Niko ga više nikada nije mogao naći. Jedni su govorili da je slika bila toliko lepa da je slikar poželeo da bude deo nje, a drugi da je slikar imao neizrecivu želju da uđe u svoju sliku da bi video šta sve ima u njoj i šta se krije iza dalekih obala i horizonta. Moj drug, istraživač zanesen umetnošću i životom, esteta, krenuo je na taj put beskraja,ne da bi otišao, nego da bi video šta to ima tamo, iza nečega i ničega - bila je poruka Stevana Koprivice.

U ime kolektiva JUK Herceg Fest u kome je Vojo radio skoro dve decenije kao urednik likovnih programa, paralelno sa angažmanom u Hercegnovskom pozorištu  govorila je Milina Kovačević.

- Vojo nije štedeo na emocijama, a neobično za današnje ljude ni na izjavama privrženosti, ljubavi i drugarstva, na pohvalama…Bio je žustar u slaganju i neslaganju, srčan kada se zalaže za kolege i projekte…

Ona je podsetila da je Vojo Kilibarda osnovnu školu završio u Herceg Novom, srednju likovnu na Cetinju, ALU u Trebinju. Izlagao je u Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji. U magistarskom radu „Stvaram pozorište ispred i iza scene“ spojio je najveće stvaralačke ljubavi – likovnu i teatarsku. Nagrađivan je, a najdraže priznanje bila je prva nagrada na Hercegnovskom zimskom salonu, najstarijoj manifestaciji te vrste u regionu.

Novinarka i Vojov prijatelj, Vitka Vujnović, apostrofirala je da je Vojo bio stvaralac koji je uvek MOJE pretvarao  u NAŠE.

Voleo je timski rad,nalazio onu  tačku u kojoj se susreću umetnost i stvaran život i  odgonetao sa prijateljima stalno – ko kome crta obrise – život umetnosti ili umetnost životu.

- Govorio je da je sve što stvaramo,  prevodivo u  život, a život u umetnost. I kada je to  bio krik – iz života,  njegov odgovor iz umetnosti bio je poziv – da se probudimo. I budio je!  Emocijom, smehom, pesmom, porukom, igrom, na izložbama, u pozorištu, na koncertima, putovanjima, druženjima… Bio je mirovanje i pokret,  mirenje i pobuna, kad je  trebalo pobuniti se… Život  je živeo punim plućima, neretko  govoreći, i u olovnim vremenima, da je srećan jer radi ono što voli - kazala je Vujnović.

Na komemoraciji je pročitan tekst trebinjskih profesora i kolega, pomenuti telegrami saučešća koji su stigli iz Novog mesta, Beograda, Niša, Bitolja…