ODLAZAK PETRA POROBIĆA: Vrhunski vaterpolo trener imao je strategiju koju je diktiralo srce

Osim neizmernom tugom atmosfera je odisala dubokim poštovanjem koje je Petar Porobić zasluživao prvenstveno kao dobar čovek potom istrajni zaljubljenik u vaterpolo. Karijeru je  započeo u kotorskom „Primorcu“, bio igrač, trener i predsednik, podsetio je Siniša Kovačević, predsednik VK „Primorac“, naglasivši da je želeo i da prebogatu karijeru  okonča u rodnom gradu i klubu koji je bio početak njegove sportske priče.

-Ceo  život posvetio je vaterpolu…podigao  standarde ovog bokeljskog i svetskog sporta što ga je uvrstilo u red najvećih stručnjaka planete. Ono što je kao selektor postigao u Malagi 2008. godine da reprezentacija sastavljena od igrača iz dva bokeljska grada osvoji zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu fenomen je u sportu - istakao je Kovačević.

Uz žaljenje što nije ostvarena želja o povratku u Kotor, Kovačević je nglasio da ostaje i živeće petrov sistem rada, a “kad jednog dana njegov „Primorac“ opet bude na krovu Evrope to će biti i zbog Petra Porobića.“ Iz vremena dok je Porobić igrao za „Primorac“ datira njegovo prijateljstvo sa Borom Mračevićem, tada igračem hercegnovskog „Jadrana“ danas predsednikom Skupštine PVK Jadran i potpredsednikom Crnogorskog olimpijskog komiteta.

- Petar je 1993. godine, iako vrhunski obrazovan stručnjak na mnogim poljima, diplomirani pravnik, odlučio da se posveti vaterpolu. Tada odlazi u najveći vaterpolo centar u Jugoslaviji, „Bečej“, kod vrhunskih vaterpolo radnika Bata Orlića i Nikole Stanojevića da peče zanat, usavršava znanje i u tome je u potpunosti uspeo - rekao je Mračević.

U hercegnovski „Jadran“ je došao 1997. Godine i provodio  „sate i sate na bazenu, pripremao je svaki trening do detalja, analizirao svaki segment svake utakmice i protivnika i svog tima, izvlačio hiljade sati snimaka, kako bi mladim igračima omogućio da brže napreduju.“

– Odjednom se ‘rađaju’ Gojković, Jokić, Zloković, Šćepanović, Vukčević… Počinju i pobede i titule, u SRJ, SCG, pa u Crnoj Gori, stvarali su se i novi asovi – Ivović, Radović, Prlainović… - naveo je Mračević i podsetio i na period kada je Porobić bio selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore, koja je 2005. godine bila šampion sveta, pa i  na početke stvaranja crnogorskog vaterpolo tima, koji je za dve godine, pod Perovim vođstvom, prešao put od debitanta do evropskog prvaka.

Predsednik VPSCG Đuro Marić je kazao da se ne seća da je Petar Porobić ikada podigao glas; nosio je u sebi kotorsku gospoštinu zajedno sa novskom elegancijom, koji ne dopuštaju ni bes ni maliciju.

- Kada je išlo po dobru, i u sportu i u životu, znao je da se široko osmehne, klimne glavom i kaže ‘dobro je ovo’. Kada ne bi išlo kako valja, opet osmeh, sa rezignacijom ili onom našom bokeljskom ironijom, ili setom, uveren da se problem može i mora prevazići… sve je u životu radio srcem, emocijom, uz ogromnu predanost, a to izmiče strategiji - poručio je Marić.

U ime generacije igrača iz Malage obratio se Vladimir Gojković i rekao da je 25 godina zajedničkog rada obeležila intenzivna saradnja u raznim oblicima, a nesporna ostaje činjenica da je Porobić ispisao verovatno najlepšu stranicu istorije crnogorskog sporta.

U ime porodice zahvalio je Petrov sin, Igor, podsetivši da je 2002.  godine takođe u dvorani Park Petar primio najznačajnije grdsko priznanje Oktobarsku nagradu.

-I tada i sada sam ponosan, a završnica njegovog govora tada je bila da je nagrada podstrek za dalje uspehe. O tim uspesima svi znamo, a ja u ime porodice  želim da kažem da je bio naš najbolji član - kazao je Igor.

Petar Porobić biće sahranjen sutra u Herceg Novom.