POŠTARI U CG POD PRITISKOM UPRAVE: Pomoć traže od premijera
ŠTRAJKAČKI odbor Jedinstvenog sindikata traži premijera Dritana Abazovića da, ukoliko menadžment Pošte nema novca za povećanje plata, pomogne Vlada koja je stopostotni vlasnik preduzeća. Podsećaju da je premijer pre par dana obećao pomoć Institutu u Igalu, te veruju da se novac može naći i za njih.
Predsednik štrajkačkog odbora Jugoslav Marković je kazao da se Abazoviću nisu obraćali zvaničnim putem, već da ga putem medija pozivaju da se uključi u preblematiku i sa ostalim članovima Vlade pokušamda nađe rešenje za zaposlene u Pošti.
– Poslodavac nam se ni drugog dana nije obratio, pa pozivamo premijera Abazovića da nam pomogne, s obzirom na to da smo državna firma. Pošto je rekao da će pomoći Institutu "Igalo" samo da nađu načina, verujem da i nama mogu pomoći. Mi smo državna firma koja je svake godine 70 odsto dobiti uplaćivala u budžet, pa ako menadžment stvarno nema para za povećanje plata, neka nam onda Vlada pomogne – rekao je Marković.
Traže povećanje 30 odsto
RADNICI Pošte počeli su generalni štrajk u ponedeljak, nakon što nisu uspeli sa menadžmentom da dogovore povećanje plata. Oni traže povećanje od 30 odsto. Menadžment je kazao da će na kraju ove sedmice imati presek stanja za devet meseci i da će onda znati koliko povećanje zarada može ponuditi.
Podseća da je Vlada je ove godine u javnom sektoru znatno uvećala zarade, pa su plate porasle državnim službenicima i naještenicima oko 20 odsto, ali napominje da istovremeno radnicima u državnim preduzećima, kao ni u privatnom sektoru, nisu mrdale.
Marković poručuje i da su radnici pod velikim pristiskom uprave kompanije, te da svaki slučaj pritisak, za koji imaju pisani trag, prijavljuju Inspekciji rada.
-Pritiskaju ljude koji štrajkuju i teraju ih da rade . U generalni štrajk je stupilo 486 radnika, dok je do jučerašnjeg dana njih devet odustalo od štrajka, a šest novih se priključilo, pa su sada zvanično u štrajku 483 radnika Pošte. Radnici su pritiskani lično i na telefon, što ne možemo da prijavimo, kao što je slučaj gde smo imali određene spiskove radnika. Nakon pritisaka neki su pristali da rade, iako su potpisali da podržavaju štrajk, ali zvanično nisu istupili iz štrajka. Imamo i primjere štrajkača koji odrađuju minimalni proces rada, gde su morali da rade, jer nije bilo drugih radnika, a imamo i radnike koji su bukvalno naterani da rade, ali nas i dalje podržavaju. Za tu vrstu pritisaka, međutim, nemamo pisani trag – kazao je Marković.