ČIJA JE PREVLAKA? Utvrđena međa sa Hrvatskom jedan je od uslova za pristupanje Crne Gore EU
RAZGRANIČENjE Crne Gore i Hrvatske na "tankom ledu" je još od raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina, a međa između dve države na poluostrvu Prevlaka još nije "povučena". Ovo pitanje našlo se na dnevnom redu sastanka hrvatskog i crnogorskog predsednika Zorana Milanovića i Jakova Milatovića u Zagrebu.
Služba za inforisanje predsednika CG
- Zalažem se da se intenzivira rešavanje svih otvorenih pitanja - kazao je Milatović.
Upravo će pitanje granice sa Hrvatskom biti jedan od uslova o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Brisel ne želi granične probleme koje bi nove članice mogle uneti pod krov EU. Da će pitanje međe sa Hrvatskom (Prevlaka) biti jedan od uslova o pristupanju Crne Gore EU, tvrdili su mediji u Zagrebu, pozivajući se na "tajni dokument" Evropske komisije koji su imali na uvid pod imenom "Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan".
Međunarodna arbitraža
NEKI analitičari u Crnoj Gori uglavnom se slažu da je slučaj najbolje prepustiti međunarodnoj arbitraži. No, ukoliko Prevlaka uđe u međunarodnu sudnicu, pitanje je koliko će proces trajati. Ima i onih koji smatraju da će se spor sada brže rešiti jer su Crna Gora i Hrvatska članice NATO.
- Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regiona koji su preostali za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU - navodi se u dokumentu.
Prostor Prevlake funkcioniše na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci, potpisanog 2002. godine. Crnogorci bi ovo pitanje trebalo da reše do kraja ove godine, kako bi se primakli članstvu u EU u naredne dve godine.
Poluostrvo Prevlaka ili rt Oštro, ili "kapija Boke", svetsku javnost zatalasala je prve godine poslednje decenije prošlog veka. Taj prostor postao je sporna granična priča 1991. godine, kada se oko njega i ratovalo. Oduvek je, prema crnogorskim izvorima, bio vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka. Čak ni u vreme NDH nije pripadala Hrvatskoj, već su na njoj bile italijanske okupacione snage. U jesen 1991, pred sam raspad SFRJ, ovo poluostrvo je izbilo u žižu javnosti. Prevlaka je, naime, bila jedina kasarna na hrvatskoj obali koju nisu očistili od jedinica JNA. Počele su čarke, a onda i rat JNA i hrvatskih snaga. U tom, po mnogima nepotrebnom ratu poginulo je 160 vojnika i dobrovoljaca iz Crne Gore i nešto više pripadnika Zbora narodne garde, MUP i civila Hrvatske.