NA HERCEGNOVSKOM FILMSKOM FESTIVALU: Adio, druže, sećanje na Srđana Koljevića

“Adio druže” bio je naslovljen pozdrav  kolega i prijatelja Stevana Koprivice, Đorđa Milosavljevića i Maje Todorović.

-Ta, takozvana smrt namenjena za jednu drugu vrstu razmišljanja, a mi se ovdee bavimo Srđanom Koljevićem rediteljem, kolegom, scenaristom, piscem, humanistom, čovekom koji je obeležio jedan period jugoslovenske kinematografije, i ovo je naša posveta njemu, kazao je Koprivica.

Ostaje naše sećanje na Srđana, njegovi filmovi i generacije studenata koje je izveo rekao je Koprivica i dodao da je Koljevićev način „naracije bio jednostavan, prijemčiv i ono što je najvažnije, emotivan. Mi ćemo se svi setiti njegovog velikog doprinosa i udela u filmu “Krugovi” Srdana Golubovića koji se bazirao na autentičnom, bestijalnom zločinu u Trebinju, gde je Srđan bio jedan od scenarista, ali i neko ko je pomagao Srdanu na samom terenu da se prevaziđu neke stvari. Ličnom hrabrošću i dostojanstvom branio je svoje delo i film”

Posebno emotivno bilo je kazivanje Stevana Koprivice o filmu „Sivi kamion crvene boje“-

-Taj film se bavi jednim malim, prgavim čovekom, koji putuje na neko svoje more. U filmu na razne načine dolazi do mora, a ova jedna ruža koja je posvećena Srđanu, završiće u našem zalivu, kao Srđanov put do njegovog mora, kazao je Koprivica.

-Nisam u stanju da razdvojim to što bi bilo poetsko, profesionalno, scenarističko, filmsko od onoga kako sam Srđana doživljavao kao prijatelja i kolegu. Rekao sam i ponoviću, da je Srđan celu jednu generaciju, koju godinu mlađih autora, scenarista i reditelja posmatrao kao stariji brat, kazao je scenarista Đorđe Milosavljević. Potom je naveo da je stariji brat bio i njemu i Srdanu Goluboviću, Stefanu Arsenijeviću, Mileni Marković i Bojanu Vuletiću.

- Stariji brat u smislu životnog, ljudskog i profesionalnog iskustva koje je sigurno svakom od nas u nekom trenutku bilo od koristi, ili na profesionalnom ili na ličnom planu.

Nekada Koljevićeva studentkinja Maja Todorović kazala je da je Srđan prema njima uvek imao očinski pristup.

- Najdragocenije je što nikada nije razmipšljao o našim idejama kao o nečemu što treba da se gura u smeru u kom on misli, nego se trudio da kod nas razvije svest o tome šta mi želimo da taj film bude. To je bilo jako značajno da već na drugoj godini steknemo ideju da moramo da znamo šta radimo i o čemu pravimo film - ispričala je Todorović.

Dodala je i da Koljevićevu „vrstu duha i duhovitosti mogu da održe samo ljudi koji imaju veličinu da se nose sa životom!"