NA 36. HERCEGNOVSKOM FILMSKOM FESTIVALU: Premijera nedosanjanog sna Živka Nikolića

Gledalište  u Dvorani "Park" je bilo puno a kada su sa velikog belog platna prosinuli kadrovi koje je Živko snimao, pre tridesetak godina, mnogima su uz osmeh krenule i suze.

Veličanstveni Živko, bio je jednostavan i najčešći komentar.

-Ja sam prvi put sada gledao film u celosti i moja percepcija je da je prijem filma bio izuzetno emotivan. Ono što nisam imao i što mi je falilo to je da osećam dosluh Živkovog duha i njegove publike, i to je za mene najveća satisfakcija,sala je bila puna, publika je reagovala, delila je tu emociju, i mislila zajedno sa Živkom, to je neponovljiv doživljaj, kaže rediteljev sin Petar koji kroz dokumentarno igrani film kazuje priču o svom ocu, njihovim razgovorima, željama i nedosanjanim snovima turbulentnih devedesetih goina prošlog veka.

Podsetićemo, film se zasniva na nedovršenoj epizodi njegove serije “Oriđinali”. Taj TV film počeo je Nikolić da snima u produkciji RTV Crne Gore. Njegovom igranom materijalu, a dobar deo je izgubljen, dodati su dokumentarni delovi.

Reditelj Senad Šahmanović  objašnjava da je bilo važno sve  sastaviti, rekonstruisati i nakon toga krenuti u dalji istraživački rad-

- Obavljeni su razgovori sa najbližim saradnicima, analizirane su knjige snimanja, napravljen plan i strategija, pa smo krenuli u realizaciju. Nakon nekog vremena materijal je počeo da dobija svoj oblik, ali ga nije bilo dovoljno za igrani film, pa je odlučeno da se ide u pravcu ideje pravljenja filma o filmu. Posle dve godine rada, film “Živko Nikolić – Nedosanjani san” izlazi pred publiku u gradu u kojem se on školovao, gde je završio čuvenu hercegnovsku Umetničku školu i snimao svoje „Oriđinale“.

- Opredelili smo se za ovu dokumentarno igranu formu jer nismo hteli da domišljamo, dorežiravamo Živkovo, nego da to Živkovo bude inkorporirano u ovaj film i da budu jasno podeljeni ti delovi, tako da publika može da dosanja Živkov san, i da vidi kakve su reakcije bile svih tih ljudi, glumaca i njegovih saradnika i kako oni izgledaju posle 30 godina, kazao je Petar Nikolić.

A i filmski znalci i publika bili su jedinstveni u oceni divno je bilo videti  Živkove kadrove,  neverovatnu igru svetlosti, senki, u predelima i na licima ljudi koje je snimao. Tim pre je bila veće tuga što taj čovek punih 12 godina nije imao priliku da snima film.

Petar Nikolić je ocenivši reakciju publike kao izuzetnu najavio da će insistirati da film krene u bioskope

- Mislim da je ta emocija koja se osetila večeras „čudo neviđeno“, možda sam subjektivan,ali meni to znači, a čini mi se da i narodu znači, rekao je Petar.

Završni kadrovi filma su dokumentarni, tu su Živkove devojke sa jezera koje otkrivaju prema scenariju  Dragana Koprivice, otkrivaju kako su se raspršile po svetu, i sećaju se Živka.

Dijana Marojević, Svetlana Cemin,  Dubravka Drakić, Ivana Mrvaljević, Jelena Mila, Bojana Kovačević, Marina Bukvički, Vesna Vujošević…Ćuje se i rečenica: Hvala, divni, dobri čoveče.

„U ime naroda!“

I svi su se setili istoimenog filma i podatka da je baš tom projekcijom pre 36. godina u Herceg Novom počeo tada Jugoslovenski festival filmske režije.

Uz sve rečeno Živko je i svoje ime – živ je baš kao i njegovo delo.