NOVI KORAK KA REAKTIVIRANJU AERODROMA U BERANAMA: Privatno javno partnerstvo recept za letove
NOVI logo aerodroma je spreman - uskoro ćemo objaviti sledeće korake u javno-privatnom partnerstvu (JPP)!
M. S.
Ovo je na svom fb nalogu napisao investitor iz Nemačke, vlasnik kompanije Elite private jet service Majk Štajnmiler, koji je tako otkrio model po kojem će biti reaktiviran nekadašnji civilni, a potom vojni aerodrom u Beranama, odakle su Beranci civlnim letovima odlazili u svet pre više od šest decenija.
Štajnmiler, nekadašnji vojni pilot, inače beranski zet, prve korake ka aktiviranju aerodroma, preduzeo je pe nekoliko godina, ali su prvi ozbiljni pomaci napravljeni pre godinu dana njegovim neposrednim kontktima sa čelnicima Vkade Crne Gore i Opštine Berane.
-Ovde, u Beranama, napravljen je prvi korak ka realizaciji istorijskog projekta za Crnu Goru i Berane o vraćanju u funkciju lokalnog aerodroma, kazao je nedavno nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Crne Gore, Opštine Berane koju je predstavljao predsednik Vuko Todorović i kompanije Elite private Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore. On je istakao da će država i Opština sa investitorom učiniti sve da se neophodne procedure za realizaciju projekta aero-park završe u najkraćem roku, na zakonski i transparentan način.
AKTERI
Najavom privatno-javnog partnerstva u projektu "er parka", Štajnmiler je bez sumnje stavio do znanja da je napravljen još jedan korak u realizaciji projekta koji bi značio mnogo ne samo za berane već celu Crnu Goru.
Ko će biti partneri u projektu, znaće se uskoro, sli, nema sumnje da će u njemu jedan od njih biti Vlada Crne Gore. Da li će se među njima naći i opština Berane, ostaje da se vidi.
-Poslovni model aerodroma bi se bazirao na putničkim i teretnim letovima, kao i letovima protivpožarnih aviona, a obuhvatao bi i dve fabrike za hranu i nano-solar tehnologiju. Osim toga, kompanija za preradu hrane u Beranama, proizvodila bi za Svetski program protiv gladi Ujedinjenih nacija. U drugoj fabrici bi se radilo u okviru programa nano-solar tehnologije. Proizvodnja će biti potpuno automatizovana - kazao je Štajnmiler, čija bi kompanija uz podršku jedne američke kompanije, radove na ovom projektu uspela da završi za oko godinu dana od dobijanja koncesija.
Ulaganja u ove projekte bi bila "teška" oko 100 miliona evra, a zaposlenje bi našlo između 300 i 400 radnika.