MONTENEGRINIMA SE PRIVIĐA OKUPACIJA: Ako gledamo do trećeg kolena,mislim da imamo tri Crne Gore u Srbiji
DRUGA izborna skupština Saveza Srba iz Crne Gore održaće se u nedelju (17 sati) u beogradskoj Opštini Stari grad. Članovi udruženja osnovanog pre četiri godine po blagoslovu mitropolita Amfilohija sumiraće postignute rezultate, a posle radnog dela biće premijerno prikazan dokumentarni film "Crna Gora, međa istine i laži".
privatna arhiva
- Film govori o prelomnim trenucima u istoriji Crne Gore - kaže za "Novosti" profesor Željko Čurović, predsednik Saveza Srba iz Crne Gore, o 1918. i velikoj narodnoj skupštini srpskog naroda u Podgorici, ko smo bili pre 1918. a ko posle 1948. godine. Deo filma je posvećen kapeli na Lovćenu, kako ju je obnovio kralj Aleksandar i kako su je srušili komunisti. To prokletstvo nas još pogađa. privatna arhiva
U filmu su, po Čurovićevim rečima, predstavljeni autentični arhivski podaci:
- Svi poslanici su 1918. glasali za ujedinjenje Srbije i Crne Gore pod krunom Karađorđevića. Mada pojedini Crnogorci govore drugačije, interesantno je da su i "zelenaši" i "bijelaši" bili za ujedinjenje. Razlika među njima je bila u tome što su "bijelaši" bili nesporno za ujedinjenje, a "zelenaši" su zahtevali da Crna Gora kao suverena država učestvuje u pregovorima sa Srbijom. Velike sile, međutim, nisu dozvoljavale Crnoj Gori da učestvuje, jer je kralj Nikola 1916. otišao iz zemlje kada je potpisana kapitulacija. U Crnu Goru je ušlo samo 500 Srba sa savezničkim trupama, a današnji Montenegrini hoće to da prikažu kao okupaciju.
Čurović pita koga su mogle savezničke trupe da okupiraju ako su ušle da prognaju okupatora:
- Da li su to Crnogorci prihvatili okupatorsku čizmu i pod njom hteli da žive ili je nešto drugo u pitanju? U filmu se razgrće veo i sa 1948. godine, koja nije prepoznata samo po Infombirou i Golom otoku, nego i po dekretu Blaže Jovanovića kojim je proglašena crnogorska nacija. privatna arhiva
Čurović kaže da je poslednjih decenija Srbima u Crnoj Gori teže nego u doba komunizma. Zato su se i okupili.
- Naš cilj je da zaštitimo identitet srpskog naroda ma gde da se nalazio. U Crnoj Gori smo građani drugog reda, bez ikakvih prava. Prihvataju nas kao strance, na očevinu plaćamo porez kao stranci, ne možemo da glasamo, da izađemo na referendum, da odlučujemo o važnim pitanjima za sve nas. Za razliku od nas i Albanci, i Bošnjaci, i Hrvati, koji su na istoj poziciji, imaju ista prava kao ostali građani Crne Gore. Mi samo tražimo da smo ravnopravni.
Slede savet Anfilohija
U vreme borbe za srpske svetinje u Crnoj Gori, Savez je organizovao veliku auto-litiju od Beograda do planine Jabuka, kod Prijepolja. Organizovao je i javne skupove sa studentima Pravnog fakulteta. Savez je organizovao i donatorsko veče za obnovu manastira Prevlaka i pomoć ugroženima na Kosovu i Metohiji. Po blagoslovu mitopolita Amfilohija, osnovana je fondacija. Amfilohije im je tada poručio da se nada da će imati što više članova i da će biti jedno srce i jedna duša.
Savez pod svoje okrilje prima sve Srbe iz Crne Gore i njihove potomke. Po poslednjem popisu, u Crnoj Gori je 28,7 odsto stanovništva srpske nacionalnosti.
- Srba je dole mnogo više - kaže predsednik Saveza. - Ne znam koliki je tačan broj Srba crnogorskog porekla u Srbiji. Ako gledamo do trećeg kolena, mislim da imamo tri Crne Gore u Srbiji. Mnogi roditelji decu besplatno školuju u Srbiji. Pogađa me to što tamo pišu da su Crnogorci, a ovde da su Srbi.
Ideja članovi Saveza Srba iz Crne Gore imaju mnogo. Neke od njih su realizovali, uprkos skromnom budžetu. Svoje prostorije u Beogradu još nemaju, ali će uskoro imati sajt, gde će moći da se upišu svi Srbi rođeni ili poreklom iz Crne Gore.