GODIŠNJICA RAZORNOG ZEMLJOTRESA OPOMINJE: Poštujemo li sve parametre seizmičke sigurnosti?
RAZORNI zemljotresi se pamte, tako i onaj koji je 15. aprila 1979. godine pogodio primorje Crne Gore. Izazvao je katastrofalna razaranja, materijalna šteta procenjena je na 4,5 milijardi dolara, poginula je 101 osoba a više od hiljadu ljudi je povređeno. Uz sećanje na žrtve, ova godišnjica uvek aktuelizuje pitanje koliko se u sve intenzivnijoj urbanizaciji, uz prekomernu, često „divlju“ gradnju poštuju parametri seizmičke sigurnosti na ovom trusnom području?
Na teritoriji hercegnovske opštine definisane su seizmičke zone i svi koji žele da grade u procesu dobijanja UT uslova imaju na raspolaganju i tabelu seizmičkog rizika i uslove koje moraju ispoštovati. Uz obaveznu kontrolu gradnje prilično je sigurno da se ti uslovi i poštuju. S druge strane, poznato je da je samo u Herceg Novom podneto preko pet hiljada zahteva za legalizaciju objekata. Legalizovan je tek jedan odsto, a zbog nedostatka planske doukumentacije taj proces je zaustavljen. Tako ostaje nepoznat podatak da li su tokom nelegalne gradnje poštovani svi propisani parametri u seizmici. U odnosu na važeće zakonske odredbe u ovoj oblasti svi koji su dogradili svoje objekte ili su za koji metar više prišli regulacionim linijama mogli bi legalizovati gradnju. Kroz postupak dobijanja upotrebne dozvole i legalizacije dobili bismo i izveštaje statičara o tome da li su investitori primenili propisane standarde u seizmici, što je bez sumnje interes svih.
“Prevencija i pripremljenost za zemljotres i mogući odgovori sistema” bila je tema koju je povodom godišnjice zemljotresa organizovao Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore. Generalni direktor Direktorata za ekologiju i klimatske promene u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Kemal Grbović podsetio je da je jedno od osnovnih načela propisanih Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata da se proces planiranja i izgradnje zasniva na načelu smanjenja seizmičkog rizika. Naglasio je takođe da u urbanim zonama Crne Gore živi 63,23 odsto ukupnog stanovništva, dok u ruralnim područjima živi 36,77 odsto, i da je najveća koncentracija stanovništva u Podgorici i primorskim opštinama, na područjima sa visokim seizmičkim rizikom. Prema njegovim rečima smanjenje troškova pri izgradnji, neadekvatna ili pogrešna primena propisa glavni razlozi zašto se čak i dobro projektovane zgrade mogu porušiti. Zbog toga je, zaključio je Grbović, tehnička regulativa osnov sistema kvaliteta u građevinarstvu. Novi građevinski propisi su u Crnoj Gori u izradi, a kada budu usvojini trebalo bi ih u celosti i primenjivati, jer samo poštovanje zakonitosti seizmičkog inženjerstva može ublažiti posledice nekog budućeg zemljotresa.
Svjevremeno je Grbović upozorio da je prema seizmičkim koeficijentima koji su sadržani u detaljnim kartama seizmičke mikorooraginazije svih urbanih prostora u Crnoj Gori koji su urađeni u periodu 1982 -1986. godine, izvesno da se i razorni zemljotresi na primorju mogu ponoviti. U tim uslovima možemo očekivati prirodnu proveru svih objekta koji se danas grade. Bez dileme, oni koji se grade po propisima verovatnije će izdržati tu najtežu prirodnu proveru koja ne bira ni mesto ni vreme.