OMILJENA KRALJICA SVIH ITALIJANA: U Pljevljima otvorena izložba posvećena Jeleni, ćerki knjaza Nikole (FOTO)

U prostorijama Zavičajnog Muzeja Pljevalja, ambasadorka Andreina Marsela i direktorka Muzeja Dejana Drobnjak, otvorile su izložbu „Jelena, kraljica Italije“ koja predstavlja deo života omiljene kraljice svih Italijana. Direktorka muzeja,  Dejana Drobnjak kazala je da ova izložba predstavlja svojevrstan nastavak serijala crnogorskog istorijata s perioda kraja 19 i početa 20 veka koji je dat kroz drugačiju prizmu posmatranja.

Drobnjak navodi da su predhodnom izložbom "Život na crnogorskom dvoru", posetiocima  predstavili deo svakondevnog života  članova vladarske porodice Petrović Njegoš, dok je ova izložba posvećena jednoj od princeza - Jeleni.

- U Evropi se tada nije mnogo znalo za Crnu Goru, njene vladare i vojskovođe ali se saznalo za naočitu, lepu, pametnu crnogorsku kraljicu Italije - Jelenu naučenu visokom manirima koja je postala jedna najcenjenih dama na evropskim dvorovima - kazala je Drobnjak.

Ambasadorka Italije u Crnoj Gori, Andreina Marsela kazala je da je ova izložba predstavljena prošlog decembra na Cetinju ali da joj je želja bila da izložba malo putuje po Crnoj Gori.

- Nakon Cetinja odlučili smo da izložba bude predstavljena u Pljevljima. Kada sam videla vaš Muzej i kako se ovde radi  onda sam shvatila da smo doneli pravu odluku - kazala je ambasadorka Marsela otvarajući izložbu.

Italijanska kraljica Jelena je rođena, 8. 01.1873. god kao jedna od devet kćerki, a šesta po redu, od ukupno dvanaestoro dece knjaza Nikola i knjeginje Milene. Bila je predodređena za ženu visokog položaja. Za njenog krštenog kuma, knjaz je izabrao – ruskog cara Aleksandra II Romanova, čime su sve crnogorske knjeginjice dobile mogućnost školovanja na Institutu Smoljni u Petrogradu. To je bila i njihova ulaznica za veliki svet, gde su uz gospođice sa drugih evropskih dvorova učene lepom ponašanju, pobožnosti, umetnosti i raznovrsnim naukama.

Kneginjica/princaza Jelena je rano iskazala izuzetnu darovitost i svestranost. Pisala je poeziju, poznavala – Rusku, Englesku i Francusku književnost. Svirala violinu i klavir. Razvijala ljubav prema slikarstvu, dok je kasnije pokazala i sklonost prema arheologiji i numizmatici, te medicini i humanitarnom radu.

Tako pametna, naočita, stasita, privlačila je pažnju gde god bi se pojavila. S toga, nije ni čudo, da je prilikom prvog susreta, na jednoj izložbi u Veneciji, 1895. zadobila naklonost i princa Vitorija Emanuela III od Savoje, a već naredne prilike, na ceremoniji krunisanja ruskog cara, Jelena je prihvatila njegovu veridbenu ponudu. To je podrazumevalo i neka korenite promene, koje njeni bližnji nisu odobravali.

Jelenina odluka je bila konačna. Prihvatila je rimokatoličku veru i promenila ime u Elena, čvrsto uverena da se Bogu najbolje služi kroz ljubav prema bližnjem. Venčali su se 24.10.1896. godine. Od 1900. vladali su kao kraljevski par na prestolu Italije do 1946. godine. Proglašenjem kralja Emanuela za cara Etiopije - 1936, a potom za kralja Albanije, i Elena je dobila titule carice Etiopije i kraljice Albanije.

Za svo to vreme, Jelena je svojim patrijarhalim odgojem u slovenskom duhu, bila privržena porodici, kao majka petro dece, a otmena i odmerena kao kraljica Italije, te je veoma cenjena na evropskim dvorovima. Iskazivala je izuzetnu brižnost i naklonost prema narodu, koju je naročito pokazala odlaskom u Mesinu, na Siciliji i angažovanjem u humanitarnom radu, nakon katastrofalnog potresa 1908. gde su joj, kasnije, u znak zahvalnosti, podigli spomenik i pokrenuli postupak njenog proglašenja za sveticu. Nesebičnu požrtvovanost kraljica je iskazala i tokom Prvog svetskog rata kada je vilu u Savoji pretvorila u vojnu bonicu. I početkom Drugog svetskog rata - 1939. pokušala je da se obrati otvorenim pismom vladarkama tada šest neutralnih evropskih zemalja sa molbom da se zauzmu da spreče rat i zverska ubijanja.

Nakon neuspeha Italije u Drugom svetskom ratu, kralj Emanuel je 1946. abdicirao i kraljevski par je izbegao u Aleksandriju, u Egipat, gde je nakon godinu dana kralj umro. kraljica Jelena tada odlazi u Francusku u, Montpelje, gde je živela skomno, okružena najbližim članovima porodice. Umrla je u 80. godini – 1952. godine.

Događaj je organizovan u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, Institutom za istoriju italijanskog Risorđimenta iz Rima, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture i medija Crne Gore.