ZAHVALJUJUĆI NJEMU BEOGRAD JE DOBIO "STOUNHENDŽ": U rodnom selu kod Nikšića sahranjen umetnik Ratko Vulanović (FOTO)
U NIKŠIĆKOM selu Laz danas je sahranjen Ratko Vulanović, istaknuti vajar, slikar, graditelj „beogradskog Stounhendža“, kako su prozvali njegov „Kameni grad“.
Opelo ispred crkve Svetih apostola Petra i Pavla služio je episkop budimljansko-nikšićki Metodije sa sveštenstvom. Dva dana reka prijatelja slivala se ka njegovom odru iz Nikšića ali i drugih delova Crne Gore i regiona.
- PratImo divnog umetnika i hrišćanina sa kojim sam imao trenutke susreta u Podgorici, još u vreme kada se gradio Saborni hram Hristovog Vaskrsenja Tada je pravio prve korake u izgradnji Hrama, postavljajući u njegovu osnovu ogromne komade neobrađenog kamena. Snaga i lepota tih kamenih gromada tada je bila bliska samo umetniku i tek retkima, a ta nepatvorenost je, s blagoslovom mitropolita Amfilohija, kasnije doprinela lepoti, koju je Hram kasnije u potpunosti dobio. Sećam se kad je doneo neke zipe koje mi nismo razumeli, onaj sirovi kamen koji je ugrađivan u svetinju. Kad ga je tada mitropolit pitao kako će sve to da izgleda. Ratko mu je rekao da je ovo rođenje hrama, što se dopalo našem mitropolitu - podsetio je vladika na ispraćaju.
Pesnik i Ratkov veliki prijatelj Budimir Dubak, podsetio je na nekoliko značajnih podataka iz bogate biografije istaknutog umetnika Ratka Vulanovića, koji je 1988. godine dobio nagradu „Politike“ za „Veliki predeo“. Slavni slikar Bata Mihajlović smatrao ga je najvećim vajarom sveta, a Matija Bećković ocenio da se ne ugleda ni na koga osim na Tvorca. Prekretnicu u stvaralaštvu Ratka Vulanovića predstavlja, smatra Dubak, povratak u Crnu Goru i rodni Nikšić, kada je do punog izraza došla njegova epska snaga.
-Često smo pričali o stvaralačkim mukama i o sudbini našeg naroda. O Ratkovim delima govore najistaknutiji umetnici i pisci sveta - rekao je Dubak.
Umetnik Ratko Vulanović, trajno se ugradio u Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici kao njegov protomajstor, i u sećanju onih koji su, i pri retkim susretima, u njemu osetili da je sve „bitke vodio u slavu Gospoda, svog naroda i neuništive lepote umetnosti“, naglasio je vladika Metodije .