KOMENTAR: JAKOV

Mlađani Jakov Milatović, dojučerašnji politički anonimus, u sudaru sa "gospodarom" Milom Đukanovićem, u ime naroda svrstanog pod jednom zastavom, i jednom svetinjom zvanom nova, demokratska Crna Gora, došao je do šanse čiju realizaciju su sanjale generacije.

Taj dan, prilika je za Jakova, u čije ime je stala višedecenijska borba i žrtva inih prethodnika, da se prekinu lanci koji su obmotali državu čiji simboli su postali kriminalni klanovi, šverc droge i cigareta, likvidacije novinara i policajaca, progoni neistomišljenika, da se u ružnu prošlost pošalje oligarhija koja je srozala nekadašnje "junačko gnezdo" na simbol korupcije, da se s olovkom u ruci dobije poslednja bitka protiv onog koji se hvali kako "zna gde su džepovi podrške koje treba aktivirati u drugom krugu".

Međupartijski raskoli, nerazumevanje, inat, busanje u prsa, a posebno nadaleko čuvena pizma do bola prisutna u doskora od tajkuna porobljenoj zemlji, 2. aprila trebalo bi da poklekne pred ostvarenjem sna o promenama koje su normalna stvar u civilizovanim zajednicama, gde Crna Gora svakako pripada. Posebno, kada se ima u vidu da je odavno jasno da je zli car iz bajke zreo za odlazak sa trona.

Toga dana, partijske i sve druge zastave treba da ustupe mesto samo jednoj. Onoj, na kojoj će pisati "Jakov" ili "Narod", svejedno. Možda je najbolje da svi na biračka mesta u mislima odu sa zastavom na kojoj će biti ispisano "Sloboda". Jer, ako se ova šansa promaši, biće kao u pesmi "čun se ljuljnu, ode sanak pusti"...