AFERA "TELEKOM" OPET U SKUPŠTINI: Pred poslanicima problem privatizacije i uništavanja nekad uspešnih preduzeća

Na anketnom odboru preispitaće se proces i sumnje u korupciju prilikom prodaje državnog preduzeća pre 18 godina. Ovo je najavio je predsednik komisije, poslanik Radničke partije Maksim Vučinić.

- Crnogorska Vlada je 2004. godine donela odluku da se privatizuju nikšićka Železara, Kombinat aluminijuma Podgorica, Institut “Simo Milošević” Igalo i Telekom, a danas svi svedočimo da su upravo privatizacije uništile ta preduzeća, a štetu plaća država, građani i poreski obveznici - navodi Vučinić. - Isto je i sa Telekomom, privatizacija je donela štetu svim, pa i zaposlenima u toj kompaniji. Radnicima, ne da se uslovi nisu poboljšali, već im se preti ukidanjem kolektivnog ugovora.

Privatizacija državne telekomunikacione kompanije, ističe Vučinić, donela je štetu koja se meri stotinama miliona evra. Stoga je, ističe, neophodno ponovo ispitati sve detalje u tom procesu. Kako ističe, državna kompanija prodata je za svega 114 miliona evra, koliko bi, da je ostala u državnom vlasništvu, “sipala” u državnu kasu na godišnjem nivou.

- Nalazi američke Komisije za hartije od vrednosti, kao i pristanak Mađar Telekoma i Dojče Telekoma da plate skoro 100 miliona dolara za poravnanje kako američki, odnosno, njujorški Okružni sud ne bi nastavio proces protiv te kompanije zbog malverzacija prilikom kupovine Crnogorskog Telekoma, nedvosmisleno ukazuju da ovaj "aranžman" predstavlja slučaj privatizacije zasnovan na korupciji na visokom nivou, a štetan po interese građana i države Crne Gore. Prvo što upada u oči je - zašto je uopšte bilo potrebno prodavati kompaniju koja je svake godine mogla da u državnu kasu ubaci bar stotinjak miliona evra. Tadašnja vlast je to nevešto pravdala, izgovorom da u novoj ekonomskoj eri Vlada ne bi trebalo da se bavi biznisom a da će novac od privatizacije poslužiti za gradnju autoputa. Ako imamo u vidu koliko nas je koštao autoput, te koliko smo dobili od privatizacije Telekoma, ova poslovno primitivna izjava ogolela je suštinu poraza privatizacijionog cilja – rekao je Vučinić.

Kako dodaje, naročito kritikovan element ovog privatizacionog aranžmana je činjenica da je Dojče telekomu pripala i kompletna infrastruktura u koju spada i takozvana telekomunikaciona kanalizacija, koja kupcu obezbeđuje apsolutan monopol i mogućnost sticanja ekstra profita na tržištu usluga.

- Crna Gora je uradila nešto nezamislivo. Prodala je fizički sistem prenosa podataka koji je nerazdvojiv od tržišta, dakle nije prodala samo subjekat nego je prodala tržište. Prodala je suvrenitet nad određenim delom ekonomskog prostora. Veoma sporan aspekt privatizacije predstavlja i odluka tadašnje Vlade da iz državne kase, novcem građana, sa po 30 centi po akciji, finansira Mađar Telekomovu kupovinu akcija crnogorskog Telekoma od manjinskih akcionara, kako bi se “investitoru” omogućilo da se dokopa željenog udela od 70 posto. Ovakav potez Vlade, osim što je zakonski sporran, protivan je zdravom razumu, jer je besmisleno da građani finansiraju kupovinu nečega što prodaju, sporan je i zato što se Vlada umešala u tržište kapitala favorizujući samo jednog investitora – zaključio je Vučinić.

DIREKTORI OSLOBOĐENI KRIVICE

Viši sud je prošle godine doneo oslobađajuću presudu za Olega Obradovića i Miodraga Ivanovića, bivše direktore nekadašnje državne kompanije Telekom, osumnjičene da su zloupotrebom položaja, tokom privatizacije Telekoma pribavili 2, 3 miliona evra preko of-šor kompanija. Time je afera “Telekom”, koja je vodila je do samog državnog vrha, odnosno porodice aktuelnog predsednika države Mila Đukanovića, dobila svoj epilog. Afera je pokrenuta kada je Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) utvrdila je da je Mađar telekom platio 7, 3 miliona evra mita tadašnjim crnogorskim vlastima preko advokata ,,sestre najvišeg zvaničnika”. Mito je, kako je utvrdila SEC, plaćen preko četiri lažna konsultantska ugovora potpisana nakon prodaje Telekoma, između te kompanije i Mađar telekoma. Vlasnici tih of-šor komanija nisu poznati javnosti, a ko je primio novac, za šta, te gde je taj novac završio pravosuđe nije istraživalo u oviru pomenute optužnice.