UGROZIĆE I PRIRODU I ZDRAVLJE LJUDI: NVO poručuju - Ležišteg uglja ”Mataruge” isključiti iz nacrta Plana davanja koncesija (FOTO)

- Uključenjem pljevaljskog ležišta mrkolignitog uglja “Mataruge” u Plan davanja koncesija i otvaranjem novog površinskog kopa uglja u budućnosti, nastavlja se politika devastacije prirodnih vrednosti opštine Pljevlja. Tako se još jednom pokazuje nebriga države prema najsevernijoj crnogorskoj opštini - ističu iz grupe NVO koju čine Bankvoč Netvork, Da zaživi selo, Legalis i Eko-tim.

Prema njihovim rečima lokacija mrkolignitnog uglja “Mataruge” u suprottnosti je sa više strateških i planskih dokumenata, pre svega sa nacrtom Prostornog plana Crne Gore do 2040. godine, kao i Lokalnim planom zaštite životne sredine opštine Pljevlja.

- Mataruge se nalaze u slivnom području gornjeg toka reke Ćehotine a oba, prednje navedena planska dokumeta, svojim ciljevima definišu zaštitu ovog dela reke. Takođe, potencijalno donošenje odluke o izdavanju koncesionih prava na eksploataciju uglja na lokalitetu Mataruge u suprotnosti je strateškim ciljevima Crne Gore u kontekstu evropskih integracija što između ostalog implicira i poštovanje klimatsko-energetskih politika Evropske zajednice - objašnjavaju iz NVO.

Oni smatraju da  u godinama ispred nas svaka investicija i napor trebaju biti posvećeni energetskoj tranziciji a ne uvećanju eksploatacije uglja.

-Ono što je posebno važno istaći je da se voda iz Otilovićkog jezera koristi za vodosnabdevanje stanovnika Pljevalja, dok bi otvaranje kopa u Matarugama direktno negativno uticalo na kvalitet vode u ovom jezeru, a time i na već ugroženo zdravlje Pljevljaka, a preko otpadnih voda iz rudnika koje ne bi mogle da se izvedu nigde drugo osim u reku Ćehotinu i Otilovićko jezero. Mataruško polje je karstno područje, te postoji veza između podzemnih voda ovog područja sa rekom Ćehotinom, istakli su iz ove grupe NVO.

Dodaju da je PUP-om Pljevlja do 2020. definisano da je lokacija Mataruge, uslovna lokacija, jer teško može biti prihvatljiva u zoni sanitarne zaštite vodozahvata  i da treba imati u vidu da pored postojećih ekoloških problema kroz novo planiranje ne bi trebalo povećavati ekološke probleme i zagaditi još i preostali resurs vode.

-Podsećamo na to da analiza opravdanosti ostvarivanja javnog interesa, kao obavezni dio koncesionog akta nikada nije objavljena za koncesioni akt o energetskoj mineralnoj sirovini mrkolignitni ugalj lokaliteta “Mataruge”, koji je prošle godine bio na javnoj raspavi. Ova analiza je od posebne važnosti za ukupnu crnogorsku javnost kako bi se uopšte moglo diskutovati i raspravljati o dodeli koncesije. Ponavljamo da javni interes, koji je osnov za dodelu koncesija i obavljanje koncesione delatnosti nije dokazan ili analiza koja to potvrđuje nije data na uvid javnosti - kazali su iz pomenutih NVO.

Napominju da Ministarstvo kapitalnih investicija nije nikada objavilo izveštaj sa javne raspave o koncesionom aktu za lokalitet “Mataruge”, niti dalo obrazloženje na pristigle komentare zainteresovane javnosti. Oni smatraju da je na ovaj način, Ministarstvo pogazilo jedan od najvažnijih mehanizama za obezbeđivanje transparentnosti rada organa državne uprave, te poljuljalo poverenje građana u rad i ciljeve ovakvih razvojnih politika.

- Pozivamo nadležno Ministarstvo i Vladu da razmotre ovaj slučaj i još jednom razmisle o tome trebaju li Crnoj Gori projekti koji uništavaju njeno prirodno bogatstvo, a na kojem se može graditi održiva budućnost zemlje. Vreme je da se preduzmu odlučujući koraci i da se krene u postepeno napuštanje uglja te da se aktivnosti usmere prema ekološki prihvatljivijim projektima i u korist celokupnog društva - zaključuje se saopštenju.