ZAMENJENA PO ROĐENJU U BOLNICI KOTOR: Majka dvoje dece i dalje traži biološke roditelje
Teško je i zamisliti a kamoli suočiti se u ranim četrdesetim sa činjenicom da roditelji uz koje ste odrastali nisu vaši biološki otac i majka. A baš to desilo se ženi našeg porekla koja živi u Švajcarskoj i koja je, tek kada je i sama postala majka, saznala, na osnovu DNK analize, da nije ćerka ljudi koje je smatrala tatom i mamom. Nije bila ni usvojena već nečijim propustom zamenjena još u porodilištu. Ona i danas pokušava da sazna istinu i pronađe biološke roditelje.
Foto:https://jzuobkotor.me/
Advokat Vuko Šimran, koji ne otkriva ime svoje klijentkinje jer ona tako želi, tokom sedam godina u sudskim procesima dokazivao je njenu tvrdnju da je u novembru 1978. godine u bolnici u Kotoru došlo do zamene beba. Postupak je sada pravosnažno okončan, njegovoj klijentkinje dosuđena je određena novčana naknada za nematerijalnu štetu koju mora da isplati Bolnica Kotor. Međutim, snažnija od te s mukom izvojevane pobede ostaje želja ove žene, majke dvoje dece da pronađe svoje prave roditelje, premda je kako kaže sa ljudima koji su je odgajali i sa polusestrom i dalje u odličnim odnosima, a njihova veza je još čvršća.
Šimrak priča da je sve vreme ona bila uporna da pokrene sudski postupak i sazna istinu.
- Ona je prilikom prve trudnoće i porođaja saznala da joj se krvna grupa ne podudara sa roditeljima. Savetovano joj je da uradi DNK analizu ali su je roditelji odvraćali od toga jer nisu verovali da postoji mogućnost da nešto nije u redu. Uz pomoć sestre, za koju sada zna da nije njena biološka sestra, uradila je DNK u Lozani i otkrila da ni otac ni majka nisu njeni biološki roditelji, priča Šimrak.
Šimrakova klijentkinja kaže da je to za nju bio neopisiv šok ali i za njene roditelje i sestru, traumatično saznanje sa kojim se i danas teško nose, a pitanje gde je njihovo biološko dete i ko su moji biološki roditelji stalno je prisutno.
Šimrak je navode svoje klijentkinje dokazivao kroz jedino mogući građanski, parnični postupak, tužbom za nadoknadu nematerijalne štete, premda njoj novčana nadoknada nije bila prioritetna.
Na prvom koraku sudovi su odbili tužbeni zahtev protiv države Crne Gore, ali su ga usvojili protiv Bolnice Kotor.
-Tokom postupka je bilo zloupotreba od zastupnika Bolnice Kotor, zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore pa i sudija koji su odugovlačili postupak samo da bi to išlo do Višeg i Vrhovnog suda, kaže Šimrak.
U međuvremenu on je saznao da je u Francuskoj vođen istovetan postupak u kojem je porodicama određena nematerijalna šteta od 1,2 miliona evra. Stupio je u kontakt sa francuskim kolegom koji mu je poslao presudu i ona je bila vodilja za visinu materijalne nadoknade u postupku koji je vodio.
Nakon pet-šest godina sudovi su odredili naknadu od 250 hiljada evra. Bolnica Kotor uložila je žalbu, Viši sud taj iznos je smanjio na 40 hiljada evra koje je trebalo da dobije njegova klijentkinja i po 15 koje bi dobili njena sestra i otac. Postupak prema majci vodi se odvojeno, a napisana je revizija Vrhovnom sudu, informiše Šimrak.
Da bi konačno saznali istinu u toku postupka je Sud tražio od Bolnice Kotor podatke o deci koja su rođena tri dana pre i posle rođenja Šimrakove klijentkinje. Odgovor je bio da su ti podaci nestali u požaru, ali ih je advokat dobio od matičara. U tih šest dana rođeno je 15 beba.
Žena koja danas sa svojom decom često dolazi u Crnu Goru kaže da ne gubi nadu da će pronaći biološke roditelje, a roditelji uz koje je ona odrastala njihovo biološko dete, premda ponavlja da se u njihovom odnosu kao ni u odnosu sa sestrom ništa nije promenilo, sada su čak bliskiji.
Njen savet budućim roditeljima je da budu oprezni, da zahtevaju da bebe u porodilištu ostanu pored svojih majki, a očevi da budu prisutniji. Nadu da će otkriti istinu ne gubi, a sve je kaže ispričala verujući da će se javiti neko ko će možda osvetliti događaje vezane za njeno rođenje, sredinom novembra 1978. u bolnici u Kotoru.