CRNOGORCI SAD RAZOČARALI BRISEL: Velika napetost u Podgorici zbog usvajanja Zakona o predsedniku i neizbora sudija Ustavnog suda

Žale što Skupština nije uvažila "hitno" mišljenje Venecijanske komisije o izmeni Zakona o predsedniku, uz upozorenje da je ishod glasanja pretnja pristupanju Crne Gore EU.

- Zato pozivamo na brz politički dogovor koji će završiti mandate ove vlade, bez odgađanja, i otvoriti put za nove izbore za Skupštinu Crne Gore - naveli su briselski zvaničnici.

Premijer Dritan Abazović upozorio je opoziciju da ne manipuliše izjavama Venecijanske i Evropske komisije.

- Verujem da Bilčik nije hteo da suspenduje nikakav dogovor i očekujem da će uskoro biti određen novi termin. Stvaraju se uslovi za formiranje nove vlade, na potezu je predsednik, a onda i druge procedure, posle čega će uslediti politički dogovor. Koliko će taj proces trajati, ne znamo, ali najvažnije je stvoriti preduslove za dogovor - poručio je on.

Inače, usvajanje izmena Zakona o predsedniku kojim se široka ovlašćenja aktuelnog šefa države Mila Đukanovića uskraćuju, bilo je povod sukoba demonstranata i policije ispred skupštinskog zdanja u Podgorici. Đukanovićeve pristalice oko pokreta "Ima nas" na izglasavanje su odgovorile kamenicama, flašama, pirotehničkim sredstvima na policijski kordon.

Izmenama zakona deo nadležnosti predsednika u delu izbora nove vlade sada će preuzeti pobednici izbora od 30. avgusta 2020, koji čine većinu u parlamentu - DF, Demokrate, SNP i koalicija "Crno na bijelo". Cilj je da kandidat aktuelne većine i lider Demosa Miodrag Lekić bude izabran za mandatara, što su demonstranti i DPS ocenili pokušajem ustavnog puča. Šef kluba Đukanovićevih socijalista Danijel Živković poručio je da će posledica svega ovoga biti međunarodna izolacija Crne Gore.

Skupština je prethodno ovaj zakon usvojila 2. novembra, ali je Đukanović odbio da ga potpiše. Sada je, pošto je usvojen, po Ustavu Đukanović dužan da stavi paraf. Ako to ne uradi, prema novom rešenju, šefica parlamenta Danijela Đurović dostavlja zakon "Službenom listu", čime bi stupio na snagu.

U Skupštini nije prošao ni pokušaj izbora četvoro sudija Ustavnog suda, jer od predviđenih sedam, aktivno je samo troje. DPS je podršku izboru barem jednog sudije uslovljavao povlačenjem Zakona o predsedniku i određivanjem datuma izbora. To je bilo neprihvatljivo parlamentarnoj većini, koja je zahtevala da se prvo izaberu sudije, pa tek onda glasa o izmenama Zakona o predsedniku. Umesto vanrednih izbora, skupštinska većina insistirala je na formiranju nove vlade, jer je postojeća sa Dritanom Abazovićem na čelu u avgustu izgubila poverenje. Njihov pokušaj da formiraju novu vladu je propao pošto je Đukanović iz formalnih razloga odbio da proglasi za mandatara Miodraga Lekića. Zbog toga su izglasali izmenjeni Zakon o predsedniku.

MILO OPET VRATIO ZAKON

Predsednik Đukanović vratio je predsednici Skupštine Đurović izmene Zakona o predsedniku, zatraživši da se otkloni greška u nazivu. U dopisu se navodi da je parlament usvojio Zakon o predsedniku Crne Gore, što nije tačno, jer je taj zakon usvojen još 2018. godine, a u parlamentu je u ponedeljak usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku Crne Gore.

OPET PROTEST

Poslanik DPS Danijel Živković najavio je nove vidove vaninstitucionalne borbe, a jedan je blokada saobraćajnica, jer smatraju da kroz institucije ne mogu doći do cilja - vanrednih izbora. On je negirao da DPS stoji iza incidenata ispred skupštine, ocenjujući da se radi o revoltu građana. Iz pokreta "Ima nas" najavili su novo okupljanje ispred parlamenta u subotu.