STIHOVI "NIČIJE ŠĆERI": Za knjigu komplimenti od akademika Bećkovića i pesnika Mićovića

Kaže da, kada bi se opet rodila, volela bi da je patrijarh Pavle, pa da ovim svetom prođe tiho kao da nije postojala, a da njene reči grme i posle nje, kao da nikad nije otišla.

- Sve što treba desiće se samo - poručuje čitaocima "Novosti" Sava. - Zato, kradi trenutke, od njih ćeš živeti i kad život ne bude nudio nikakve nove događaje. Glavni događaj tvog života biće onaj u kome si držao onog koga voliš u zagrljaju i taj će te zagrljaj grejati dok si živ.

A naša sagovornica grlila je i grli stihove koji su poput cunamija zapljusnuli čitalačku publiku u Beogradu na nedavnom Međunarodnom sajmu knjiga, štandu "Štampar Makarije". Toj erupciji poezije kroz zbirku pesama "Ničija šćer" doprinele su i reči promotera-akademika Matije Bećkovića i književnika Milutina Mićovića.

- Kako mogu biti ničija šćer pored dva oca srpske književnosti. Meni samo preostaje, kao svaka šćer poezije, da sledim svoje očeve stiha i pokušam neizdati njihovo roditeljsko-poetsko poverenje - naglašava pesnikinja. - Jesam li, pokazaće vreme. Jedno je sigurno, da sam dirnuta ljubavlju i dobrotom dva velika čoveka, pa i da nisu ni jednu jedinu reč rekli o meni, svaki njihov gest bio bi dovoljan da od toga živim ceo svoj mali život.

"Ničija šćer", kaže Radulovićeva, svojevrstan je bunt protiv današnjeg položaja svih mladih ljudi koji se nisu snašli u ovom vremenu, a ponosni su na svoje skromno materijalno stanje i svesni koliko je nekada ništa - sve:

- Mislim da se ova odrična zamenica "ničija" u naslovu ničega ne odriče, nego je to najljubavnija i najnežnija reč u savremenoj poeziji. Jer, kad se čitanjem pesme svuče plašt hladnoće sa naslova, zasija ponosna šćer privržena svom poreklu, i u poeziji i u životu. A takav neko ne može postati siroče, dok god je jednog jedinog čitaoca gladnog dobrog stiha.

Akademik Bećković istakao je da na Sajmu knjiga nije video nijednog pesnika koji je bio uzbuđeniji zbog promocije od Save Radulović.

- A ja sam samo video kad je stigla ta knjiga da se ona potpisuje sa dva "v", i kad pomislim šta su sve pesnici izmišljali da nekako skrenu pažnju na sebe i kakvih je sve bilo glasovitih pesnika, ali se niko toga nije setio. I ona ništa više da ne uradi, ništa da ne napiše, ona postaje jedinstvena, a ta jedinstvenost je toliko u vezi sa poezijom i sa ličnošću pesnika, da neko gori za poeziju u vreme kad se govori da samo se za poeziju ne gori, a za sve drugo se crkava i gine - kazao je Bećković. - Ona je tamo neka srna koja drhti, živi u nekoj pustinji na jedvite jade. I sama ta dosetka, pa i taj naslov, pa i sve ovo što smo čuli samo dokazuje da ona piše svoje pesme, ispisuje svoj život. Nema sumnje - dobili smo pesnikinju prvoga reda, iznijansiranu, tanku, darovitu, koja treperi poput jasike, koja i jedino treperi u celoj šumi. Dakle, to je nađeno u zaostavštini Milana Rakića, u pesmi "Jasika", koju nije objavio. I jednu takvu jasiku vidimo ovde, iz Nikšića.

SRNA MEĐU ZVEROVIMA

- JA sam Savu nazvao, naravno, čitajući to što piše, a i gledajući je ovako uživo - srna među zverovima! Ona tako živi u ovom svetu, kao srna među zverovima. Jedina sigurnost kod nje je ta da se dohvati pesničke reči. Tada dobija sigurnost i tada, iako trepereći, oseća da se nalazi u središtu ovog našeg sveta - kaže književnik Milutin Mićović.