NEĆE VIŠE BITI POPISA PO ANTISRPSKOJ MATRICI: Milov režim godinama veštački gradio montenegrinski identitet

U Skupštini se čeka da pobednička većina sa izbora 30. avgusta 2020. godine usvoji Zakon o popisu i potom se dogovori o datumu njegovog sprovođenja. Rezultati parlamentarnih izbora, kao i lokalnih, stvorili su novi društveni ambijent za nacionalno izjašnjavanje, jer su poslednja dva popisa bila "traumatična", ako se uzmu u obzir pritisci i ucene Milove vlasti. Godinama je veštački gradila crnogorski identitet, od jezika do crkve, na antisrpskoj matrici.

Strah od nemogućnosti zaposlenja, gubitka radnog mesta, da će biti tretirani kao građani drugog reda ako se izjasne kao pripadnici srpske nacionalnosti, kreiran je upravo iz ideološke kuhinje DPS. Na rukovodećim funkcijama dugo u državnim institucijama nije bilo onih koji su se izjašnjavali kao Srbi. Sve se radilo da broj Srba bude sveden na oko deset odsto. Međutim, izglasavanje skandaloznog Zakona o slobodi veroispovesti krajem decembra 2019. podiglo je narod na noge, probudilo još više nacionalnu svest i na kraju urušilo sav trud graditelja crnogorskog identiteta.

Poslanik Demokratskog fronta Dejan Đurović, kao izvestilac Odbora za finansije i budžet, kaže da se već 15 meseci vodi debata treba li sprovesti popis koji je obaveza svake države.

- Svuda je to tehničko pitanje, samo je kod nas političko. U procesu razbijanja srpskog naroda u bivšoj Jugoslaviji, kreatorima projekta glavno oružje postaje popis stanovništva. Dominantno srpska svest u Crnoj Gori na kraju i posle Drugog svetskog rata je menjana kako bi se Srbi preveli u Crnogorce i da se novostvorena nacija odvoji od srpske - ukazuje Đurović.

Crna Gora je jedina država u Evropi u kojoj "noseća" nacija nema natpolovičnu većinu u sopstvenoj zemlji.

- Zato je trebalo pravoslavne Srbe "pretopiti" u Crnogorce, da bi ovi postali natpolovična većina, a posebno kada im to ne uspeva kod Albanaca, muslimana, Bošnjaka i Hrvata - kaže za "Novosti" Jovan Markuš, publicista. - Što se tiče crnogorskog srpstva i crnogorstva kao esencije srpstva, najbolje su to artikulisali najreprezentativniji Crnogorci. Pre svega to su svi do jednog vladari kuće Petrovića.

Naš sagovornik podseća da je rodonačelnik ove dinastije vladika Danilo zapisao u rukopisnom jevanđelju koje je poklonio Pećkoj patrijaršiji: "Danil, vladika cetinjski, Njegoš, vojevodič srpskoj zemlji..."

- A kako tek misli i piše Petar Drugi Petrović Njegoš, koji je svoje kultno delo "Gorski vijenac" posvetio "prahu oca Srbije", Karađorđu. Episkopu užičkom Nikiforu Maksimoviću na kalendaru "Danica", leta 1833, umesto potpisa Njegoš ispisuje stihove: "Ime mi je Vjeroljub, prezime mi Rodoljub, Crnu Goru, rodnu grudu, kamen piše odasvud. Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska". Nikola Petrović Njegoš, knjaz, a potom i kralj Crne Gore, ništa ne menja u kontinuitetu misli petrovićevske.

KO GOVORI CRNOGORSKI

PREMA popisu iz 1909. godine, u Knjaževini Crnoj Gori se gotovo 95 odsto stanovnika izjašnjavalo kao Srbi, i tako je bilo sve do prvog popisa nakon Drugog svetskog rata, pa je 1948. bilo Crnogoraca 90,67 odsto, a Srba svega 1,78! Prema popisu 1961. Crnogoraca je bilo 81,37 odsto, a Srba 2,99, da bi deset godina kasnije Crnogoraca bilo 67,15, a Srba 7,46 odsto. Prema popisu 2003. bilo je 43,16 odsto Crnogoraca i 31,99 odsto Srba, a slično je bilo i 2011. Te godine za srpski kao maternji jezik izjasnilo se 42,88 odsto, a za crnogorski, koji je službeni - 36,97 procenata.