NAKON TRAGEDIJE U KANJONU TARE: Episkop Metodije odslužio pomen Jeleni Vuković i njenoj deci

- Naš narod oduvek je govorio da se smrt lakše podnosi kada se na onaj svet odlazi po redu, poretkom kako se u njega dolazi i kroz njega prolazi, ali “kao što nikad nije bio slučaj da se u lepše i toplije krajeve ptice sele, laste, da idu samo stare, nego uvek idu i stare i mlade, tako, od postanja sveta i veka, nema pravila kojim putem, poretkom i redom će neka duša ići iz ovog u onaj svet“. Najteže je najbližima, koji će osećati prazninu i nedostatak prisustva onih koje su voleli, koji su prerano otišli, i Jelena i njena deca, Filip, koji je imao dve godine i Anđela od šest godina. Ali, teši nas misao da su otišli na mesto na koje svi jednog dana treba da odemo da se saberemo u drugoj atmosferi, na drugačijem mestu, gde nema patnje i bola, tuge i uzdisanja, bolesti i žalosti, muke i nevolje - kazao je episkom Metodije, ističući da su prolazili ljudi kroz ovaj život i svet kao jednom velikom „dolinom plača“.

 

- S plačem se rađamo, s plačem se rastajemo. U ovoj zemlji tuge i plača jedina uteha, svetlost i radost koja nam je došla jeste blaga vest Hristova večnog života. Tek tada sve ima svoj puni smisao, a grob nije poslednja stanica, nego vrata kroz koja se prolazi, kao što je i rođenje vrata kroz koja smo prošli, ulazeći u ovaj svet - besedio je episkop.

 

Prema njegovim rečima po obećanju Hristovom i po uverenju naše vere pravoslavne, po predanju, isto ćemo proći kroz smrtna vrata, ostavljajuću telo kao haljinu skinuvši sa sebe, kada ćemo, s drugim dolaskom Hristovim, da vaskrsnemo Njegovim vaskrsenjem.

 

-To telo će da bude iste forme i oblika kakvo smo imali, ali drugačije prirode, nova tvar, neraspadljivo duhovno telo, koje će biti podvrgnuto zakonima Duha kao što je bio Hristos posle vaskrsenja. To nam je vera i uteha. Teško nam je kad se rastajemo sa najbližima, čak, i ako nas nije smrt rastavila, nego su otišli da žive u daleke krajeve, pa ih ne gledamo. I taj nam je rastanak težak, a kamoli kad nas smrt rastavi. Ali, živimo za trenutak kada ćemo se svi, ako Bog da, opet, sabrati zajedno i gledati kad prođemo kroz ovu dolinu plača.

- Verujem da su oni na puno lepšem mestu, nego što smo mi, koji smo ovdje ostali, ali, treba jedni druge da pomažemo, da lakše preguraju tu žalost, tugu, bol, nedostatak, prazninu, treba da se, uvek, jedni drugima nađemo, jedni uz druge da budemo u tuzi i nevolji, da budemo od pomoći, u svakom trenutku kroz koji prolazimo u životu i koji nam Bog šalje da prihvatimo. Neka je večni pokoj njihovim plemenitim dušicama, neka ih Gospod naseli u rajskim naseljima, u svetlosti lica Njegovog, a rodbini i ostatku neka Gospod da utehe, ukrepljenja i snage da ovaj ogromni gubitak prebrode i iznesu, da nas ovo ne porazi i ne slomi, nego da nas očvrsne i našu veru u Boga i u večni život - poruka je episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija.