HERCEG NOVI NE ZABORAVLJA DESANKU MAKSIMOVIĆ: Deo Oktobarskih dana Herceg Novog posvećen velikoj pesnikinji

U Institutu „Dr Simo Milošević“ otvorena je izložba fotografija i dokumenata iz fundusa Zadužbine Desanke Maksimović koju je priredila Mirjana Stanišić, a potom je priređena svečana akademija. Predsednica hercegnovske „Prosvete“ Olivera Doklestić naglasila je da program organizovan u njenu čast treba da oživi njen duh, naročito vreme njenog stvaranja i boravka u Igalu, ali i da obeleži datum rođenja našeg književnog velikana nobelovca Iva Andrića, i proslavi njegove književne prijatelje, koji su življenjem ili delom, kao i on, bili vezani za Herceg Novi. Među Andrićevim prijateljima je i Desanka Maksimović.

Prema njenim rečima Igalo i Institut su za izložbu i akademiju odabrani jer je to bilo „oporavilište“ Desanke Maksimović u poznim godinama, ali su to bili i ljudi sa kojima je ovde drugovala posebno Velizar Bošković profesor i književnik.

Na akademiji je besedila prof. dr Svetlana Šeatović, upravnica pesnikinjine zadužbine u Beogradu. Ona je podsetila da je Desanka Maksimović u Igalo i Herceg Novi dolazila 14 puta, pa „nema boljeg mesta na kojem treba ponovo govoriti o njoj.“ Premda je istinski fenomen naše kulture i književnosti, stvaralaštvo Desanke Maksimović još je nedovoljno proučeno, smatra Šeatović i apostrofira da njenom stvaralaštvu „vreme nije ništa oduzelo. Naprotiv, ona je živa u naučnim i najširim čitalačkim krugovima kao neka vrsta tihog i nenametivog pesničkog oblika.“

Potvrdili su to, svako na svoj način i učesnici naučnog skupa „Desanka Maksimović, zaveštanje srca, između zemlje, neba i mora“ koji je održan u Kući nobelovca Iva Andrića.

Prvo predavanje održao je dr Boško Suvajdžić i govorio o rodoljubivoj poeziji Desanke Maksimović, istakavši da je najfrekventnija reč u njenoj poeziji „zavičaj“. Tu reč međutim, ona ne vezuje samo za Brankovinu već je „uprkos rodljubivom tonu, ona univerzalna.“ O „liskom glasu“ pesnikinje govorio je dr Đorđe Despić a o „Kulturnom pamćenju kao patriotizmu“ dr Jovan Delić. Poezija je kao i jezik „velika riznica pamćenja i sećanja“ rekao je Delić i dodao da je cela poezija Desanke Maksimović prgramski takva jer pesnikinja želi „da pamti i da se seća“.

Dr Aleksandar Milanović za temu je odabrao „Odraz jezičke prošlosti u poeziji Desanke Maksimović“ i pokušao da nađe odgovor na pitanje zbog čega, uprkos izuzetnoj popularnosti i zastupljenosti, nema više književnih sinteza o njenom delu. Ocene poput onih da je njeno delo oslonjeno na tradiciju, jednostavnost, sentimentalnost, statičnost, možda su demotivisale autore da snažnije istražuju i dublje analiziraju stvaralaštvo Desanke Maksimović, rekao je Milanović, ali i ustvrdio da je recimo poezija koju je ona stvarala, posebno u periodu od 1920. do 1935. imala jedan od najhrabrijih redosleda reči u poeziji tog vremena.

Učesnici naučnog skupa govorili su potom o jadranskim inspiracijama Desanke Maksimović (dr Svetlana Šeatović) moru u poeziji i putopisnoj prozi (Dr Zoran Opačić), prolaznosti i smrti u njenim kasnim pesmama (Dr Bojan Đorđević). Na naučnom skupu zanimljive teme imali su dr Siniša Jelušić, dr Sanja Macura, dr Aleksandar Jerkov, dr Slavko Petaković, mr Marija Terzić, dr Miloš Kovačević, dr jelena Panić Maraš, Mare Vujinović, Slobodan Čurović, Zdravka Babić, Tamara Komar i Slađan Gorčin Bogojević.

Priređena je i promocija časopisa za književnost i umetnost Zora. Zbornik radova sa ovog naučnog skupa biće objavljen naredne godine najavila je Oivera Doklestić

Programe su organizovali hercegnovski ogranak Srpskog kulturno prosvetnog društa Prosveta i beogradska Zadužbina Desanke Maksim Ministarstv spoljnih poslova Srbije, Uprava za dijasporu i Srbe u regionu, kao i prijatelji manifestacije.

BONUS VIDEO - TESLI PREPORUČIO SVOJU LjUBAV: Na današnji dan pre 111 godina preminuo je Laza Kostić