MILO TRAŽI NOVE VANREDNE IZBORE: Crna Gora posle najnovije odluke Đukanovića gurnuta u još dublju političku krizu
UMESTO mandatara Miodraga Lekića, predsednik Crne Gore Milo Đukanović predložio je skraćenje mandata parlamentu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a iz stare skupštinske većine odgovaraju da Đukanovićev predlog neće podržati.
Foto: Arhiva
Ovim najnovijim dešavanjima zvanična Podgorica je gurnuta u još dublju institucionalnu i političku krizu.
Odluka o skraćenju mandata Skupštini donosi se većinom glasova svih poslanika - ukupno 41. Pobednici izbora 2020. optužili su Đukanovića za opstrukciju predlaganja mandatara i kršenja Ustava, svojevrsni državni udar, tvrdeći da 24 sata kasnije kada je istekao rok stoje svi potpisima iza Lekića, pa i četiri poslanika koalicije "Crno na bijelo" iz Građanskog pokreta URA i Saveza građana Civis.
Većina je zapretila kontramerom da šefica parlamenta Danijela Đurović (SNP) raspiše vanredne predsedničke izbore iako Đukanoviću mandat ističe u maju iduće godine. Sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o skraćenju mandata parlamentu, prema najavi šefa kluba poslanika URA Miloša Konatara, očekuje se 30. septembra.
an od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević pozvao je glavnog specijalnog državnog tužioca Vladimira Novovića da ispita da li ima elemenata krivične odgovornosti zbog zloupotrebe službenog položaja, a i elemenata državnog udara povodom poslednje odluke predsednika Đukanovića .
- Đukanović je pokušao državni udar, sa namerom da ignoriše činjenicu, ali i da prekrši Ustav i zakon, da su mu predstavnici stare parlamentarne većine poslali jasnu poruku da imaju 41 poslanika i da traže mandat za Miodraga Lekića - kazao je Knežević. - Nije postojala nikakva obaveza da mu se dostavljaju bilo kakvi potpisi, jer je on bez ikakvih potpisa dobijao ranije mandate od Filipa Vujanovića, kao što su mandate od njega dobijali Duško Marković i Igor Lukšić, kao što je u konačnom mandate dobio Dritan Abazović. Uvođenje kategorije utiska od strane Đukanovića najbolje govori o kakvoj diktatorskoj svesti se radi u potrebi da većinu od 41 prikaže kao manjinu u odnosu na 40.
LEKIĆ MANDATAR PO SILI ZAKONA
Politički direktor Prave Crne Gore Željko Savović reagujući na izjavu šefa kabineta predsednika Crne Gore Miodraga Radovića u kojoj je kazao da je "Đukanović postupio u skladu s Ustavom i oko toga ne može biti nikakvih pogađanja", izjavio je da je Đukanović propustio da izvrši ustavnu dužnost.
Advokat Mitar Šušić objašnjava da parlamentarna većina nije vezana rokom od 30 dana u kojem bi morala da "uveri" predsednika da postoji većina za izbor Vlade. Radi se o instruktivnom roku koji obavezuje samo predsednika da prvog mandatara nakon konstituisanja Skupštine (analogno - pada prethodne vlade) predloži Skupštini u roku od 30 dana.
- Ako je predsedniku bilo sporno što nije dobio čvrsta uveravanja da predloženi mandatar ima većinu u parlamentu, jer nije dobio potpise 41 poslanika, nakon formalizacije tog predloga od strane skupštinske većine, predsednik ima ustavnu obavezu da predloži mandatara. Instruktivni rok od 30 dana je njegov rok koji Ustav određuje njemu, a ne parlamentu i prekoračenjem tog roka može postojati samo eventualna povreda Ustava od strane predsednika, a nikako gubitak prava parlamenta da konstituiše Vladu - ocenio je Šušić.
Međutim, funkcioner DPS Aleksandar Bogdanović smatra da je na delu "pokušaj rušenja ustavnog poretka-tako što se traži mandatar mimo predviđenog roka".
- Naravno da je u pitanju potpuni nonsens, kao očajnički pokušaj luzera da zamažu oči javnosti i navodno predstave kako među njima ipak postoji kohezioni faktor. Kasno su se setili - skoro čitava 24 sata po isteku roka, sumira situaciju Bogdanović.