SUZE JOŠ TEKU NA CETINJU: Sedam dana nakon krvavog masakra u kome je Vuk Borilović usmrtio desetoro ljudi

Vreme kao da je stalo u onim krvavim minutima kada je Vuk Borilović (34) 12. avgustovskog dana zavio u crno brojne familije. Među desetoro njegovih žrtava su i dva dečaka, dok ih je šestoro ranjeno.

Pred naletom pomahnitalog ubice koji je iz lovačkog karabina sejao smrt u naselju Medovine, blizu Vladinog doma likvidirani su Nataša Pejović Martinović (35) i njeni sinovi Mašan (11) i Marko (8), Goran Đurišić (55), Milan Mitrović (38), Rajko Drecun (56) i njegovi roditelji Dimitrije (81) i Danica Drecun (74), Danijela Radunović (51) i njena sestra Aleksandra (52). Na kraju horora ubijen je i Borilović.

Dani prolaze, ali tuga još stanuje u gradu Svetog Petra Cetinjskog. Na ulicama je neka teška i jeziva tišina. Građani su i dalje u neverici, okupljaju se samoinicijativno na Dvorskom trgu, gde paljenjem sveća odaju počast svojim nevino nastradalim sugrađanima, od kojih je najmlađi imao tek osam godina, a najstariji 81. Uramljene fotografije desetoro ubijenih na Trgu svedoče o ovom nemilom događaju i njegovim žrtvama. Suze natapaju asfalt kroz naselje Medovine, gde se dogodio masakr. Prolivena krv je obrisana, ali slike drame koja je trajala oko sat vremena i dalje su pred očima svedoka.

- Dok sam živ, sećaću se Vukovog krvavog pira. Nisam mogao svojim očima da verujem kada sam ga ugledao kako seje smrt iz nemirne puške - priča nam Z. S., koji se slučajno zatekao nedaleko od mesta smrti.

Nikome nije lako, ni porodicama ubijenih, ali ni porodici ubice. Borilovići su smogli snage da Cetinjanima pošalju poruku koja smiruje a ne raspiruje. Život ide dalje, iako sa razorenim srcima i dušama. Crna Gora ne pamti sličnu tragediju. Doduše, u prošlosti ih je bilo, ali ne sa ovolikim brojem žrtava. Prolazi prva sedmica od zločina, a još se ne zna ko je ubio ubicu - da li policajac ili građanin. Još je nepoznato i šta je Borilovića nateralo da krene u krvavi pohod i oduzme 10 života.

Nakon masakra, predsednica Sindikata doktora medicine Crne Gore Milena Popović Samardžić na Fejsbuku je ukazala da je u malim sredinama stigma zbog mentalnih oboljenja vrlo izražena, pa se pomoć često ne traži ili se traži kasno.

- Institucije u ovoj državi gotovo da ne postoje pa se nagomilanim problemima nema ko baviti - ukazala je doktorka.

Povodom dešavanja na Cetinju oglasila se ambasadorka SAD u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke.
- Užasnuta sam od kada sam čula za stravično nasilje na Cetinju i gubitak toliko dragocenih života. Moje srce je uz porodice žrtava u ovom teškom trenutku - poručila je ambasadorka.

Iako zločin nije imao nacionalni, politički ili verski povod, u natpisima na društvenim mrežama izdvajaju se poruke u kojima se naglašava da je ubica Borilović član Socijaldemokrata, stranke suverenističkog bloka, koji je bio kandidat za odbornika na poslednjim lokalnim izborima na Cetinju. Gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković je uputio apel svima koji su tragediju politizovali.

- Dozvolimo preminulim da u miru odu tamo gde im je ovaj bezumni napad odredio put, a njihove porodice i rodbinu poštedimo politike, svađa, političkih prepirki i politizacije i ovog tragičnog događaja. Tugujemo za njima i sa njima u miru i tišini - poručio je prvi čovek prestonice.

Šta se zapravo dogodilo tog kobnog 12. avgusta? Policija je saopštila da je Borilović pucao na porodicu koja je iznajmljivala deo njegove kuće u naselju Medovina. Vuk je nakon svađe najpre ubio porodicu koja je kod njega živela kao podstanar, a potom je izašao na ulicu i pucao nasumično, ubivši još sedmoro ljudi i ranivši šestoro.

Dan posle tragičnog događaja policija je saopštila da je u razmeni vatre napadača i njenih službenika, jedan policajac ranjen u glavu. Navodi se da je jedan od 20 metaka koje je policija ispalila teško ranio napadača.

Crna Gora ne pamti veću tragediju: Ubijali decu, roditelje, prijatelje, minirali trospratnice....

MASAKR na Cetinju najteže je masovno ubistvo u novijoj istoriji Crne Gore. Pre 30 godina, 3. juna 1992. godine, Kosta Damjanović (22) ubio je devet žitelja u selu Pušonjski Do kod Pljevalja, a potom je i on ubijen.

Naredne godine, u naselju Čokrlije u bjelopoljskoj opštini, maloletni M. C. (14) ubio je članove najuže porodice -roditelje, brata, trogodišnjeg sestrića i babu, a potom sebi oduzeo život.

U Bijelom Polju se iste godine dogodio još jedan zločin, kada je Novo Sošić (44) ubio četvoro bliskih rođaka u njihovoj kući. Među ubijenima je bilo dvoje dece od 12 i osam godina, a preživeo je samo jedanaestogodišnji dečak.

U Beranama je 2001. godine poginulo šest osoba u planiranom miniranju trospratnice u centru grada. Srđan Stamenković je uneo eksploziv u torbi po naredbi Zorana Stevančevića (34) iz Beograda, koji je dva meseca posle zločina uhapšen i osuđen za višestruko ubistvo na najdužu vremensku kaznu.

Milan Zeković ubio je 2006. tokom novogodišnje noći petočlanu porodicu u njihovoj kući u Zelenici kod Herceg Novog. Među žrtvama su bila tri dečaka, od 12, 10 i šest godina.
Bivši policajac Slavko Milović iz Andrijevice 2012. godine je u Rijeci Marsenića ubio troje ljudi. Nakon što je usmrtio tasta, taštu i šuraka, počinio je samoubistvo.