TRKA MLADIH UZ IVICU U ČAST DEDOVA: Tradicionalna manifestacija "Putevima predaka" i ove godine podno Durmitora i Sinjajevine
TAMO gde su se njihovi preci svakog proleća izdizali iz drobnjačkih sela Pošćenja, Previša, Pridvorice, Petnjice i Dobrih Sela na katune smeštene podno Durmitora i Sinjajevine, gde su sa stokom na bogatim pašnjacima provodili leta, a u kasnu jesen se istim putem vraćali sa letinom - mešinama sira, kacama skorupa, vrećama žita i krompira, sedmi put zaredom sabrali su se u Vrtoč Polju, kod Tomaša Ćorovića i njegove braće, različite generacije ove familije i njihovi brojni prijatelji.
Ćorovići na okupu, Foto V. Kadić
Svi oni bili su učesnici zanimljive manifestacije koju ova porodica tradicionalno organizuje pod nazivom "Putevima predaka".
Kao i ranije, dok su jedni uživali u lepoti kraja, druge su privukli zvuci gusala, dok su mlađi, puni adrenalina, učestvovali u polumaratonskoj trci, stazama kojima su hodili njihovi očevi i dedovi. Neki su rešili da samo "pruže korak" i prevale nimalo lakih 18 kilometara.
- Bilo je divno, i ako Bog da, sabraćemo se i idućeg leta - kaže Tomaš Ćorović, koji je osmislio ovu lepu priču o kojoj se već zna van Crne Gore.
- Lepi su ovi krajevi koji, kada se čovek malo bolje zagleda u njih, deluju nestvarno. Dolaze ovde i mladi i stariji, obiđu rodbinu i prijatelje, nadišu se čistog vazduha i nagledaju ove čudesne lepote. Kad su mogli naši preci u teškim uslovima da prevaljuju ovu trasu, mogu i njihovi naslednici. Imamo u porodici članova koji trče maratone i polumaratone, pa kad to rade po belom svetu, red je da to čine i po ovim stazama. Najbrži trkači na cilju, Foto V. Kadić
Drobnjački katuni su odvajkada bili na Jezerima, gde je s jedne strane Durmitor, a s druge Sinjavina. Sve malo i veliko hitalo je preko planine Ivice na svoje katune. Start trke bio je u selu Pošćenje, u zaseoku Borova, ispred kuće Ćorovića, na nadmorskoj visini od 1.060 metara. Trasa dalje vodi pored etno- sela "Nevidio" (hiljadu metara), kolskim putem kroz selo Petnjicu, prolazi se pored spomenika Vuku Karadžiću, odakle trka skreće na stari karavanski (plemenski) put i nastavlja ka selima Previš i Godijelja. Uz planinu Ivicu izlazi se na prevoj i najvišu tačku trke na 1.650 metara. Potom se silazi Gluvim katunom, pa Bukovićkom gorom, kroz sela Gornja Bukovica i kolskim putem do Vrtoč Polja.
- Opet je živnulo na ovom prostoru. Oko tridesetak mladih ide istim putevima predaka, u sportskoj opremi trče preko planine Ivice majke sa decom, mladi bračni parovi, neko brže, neko sporije, ali svi idu na cilj koji je u Vrtoč Polju, takođe pošćenskoj naseobini jer u katunu nema više Pošćenjana. Svima je na umu predanje kako su nekada naši preci na Đurđevdan, sa ono malo sirotinje i stadima, hitali u Durmitor, provodili po nekoliko meseci tamo, čuvali stoku, radili i druge poslove, igrali i pevali po saborima koji su se održavali o Petrovdanu, Ilindanu, Preobraženju - kaže Ivan Ćorović, jedan iz plejade mlađih Pošćenjana koji čvrsto sledi tradiciju svojih predaka.
- U jesen bi se vraćali u selo istim putem sa konjima natovarenim belim mrsom, požnjevenim žitom i uhranjenim stadima ovaca i goveda. Danas slušamo te priče od starijih, a oni su ih slušali od njihovih predaka.
Tomaš Ćorović, Foto V. Kadić
Ova lepa manifestacija začinjena je vojničkim pasuljem, bogatom trpezom, pošćenskom šljivovicom, hladnim pivom, pesmom guslara i dečjim žagorom, koji se u ovim gorama, nažalost, čuje samo leti.
LEPOTA
- CILj manifestacije "Putevima predaka" je da se još bolje upozna Drobnjak, počev od kanjonima ispresecane Vale do Jezerske visoravni nad kojom se nadvisio masiv Durmitora i zakrilila brdovita Sinjavina - kaže Maja Ćorović Vodovar, koja živi u Beogradu.