OBNOVA CRKVE – ZAVET: Pedeset godina od razaranja NJegoševe kapele na Lovćenu
DUŽNI smo da ispunimo Njegošev amanet i ponovo podignemo crkvu na Lovćenu. Kada? Kada dođe do sveopšteg pokajanja i preumljenja.
Foto: V. K.
Tada ćemo, ako Bog da, svi uzeti po jedan kamen na svoja ramena, izneti na Lovćen, i od njega, u ime naše sloge i Njegoša, obnoviti kapelu u kojoj će počivati njegove svete i namučene kosti.
Povodom 50 godina od rušenja počivališta vladara, vladike i pesnika Petra Drugog Petrovića Njegoša, ovo je poručio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Nakon liturgije u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, u njegovoj kripti održan je okrugli sto posvećen 50. godišnjici događaja koji je još u to vreme nazvan "sumrak Lovćena".
- Ponekad mi se čini da je dan obnove blizu, da je Crna Gora shvatila da je učinjen veliki greh i bezakonje. Ništa strašnije nema od gaženja amaneta. Taj greh zle komunističke misli i kulta ličnosti Josipa Broza trebalo bi svi zajedno da operemo - naveo je vladika Joanikije.
On je podsetio da se kroz sećanje na zločin koji je izvršen nad kapelom, nad Njegošem, nad Lovćenom, stavljamo na stranu njegovog amaneta i onih koji su obnavljali lovćensku kapelu i posle austrougarskog razaranja 1916. godine.
DOGODINE NA LOVĆENU!
MORALNU pobedu, uprkos sudbini koju je u komunizmu doživeo lovćenski Jezerski vrh, izvojevao je niz najuglednijih ličnosti svog vremena. I mitropolit Amfilohije bio je deo te borbe i pobede. On je za života zahtevao, obrazlagao, molio, kumio, zapovedao, podsticao narod i budio njegovu savest. Amfilohije je otišao sa ovog sveta uz svenarodni poklič "Dogodine na Lovćenu". I on je, kao i Njegoš, kosovski i lovćenski tajnovidac, zastupnik i kosovskog i lovćenskog zaveta - podsetio je Joanikije na svog cetinjskog prethodnika.
- Kapela se žrtvovala, na nebo vaznela i umnožila se. Podignuto je do sada preko dvadeset lovćenskih kapela, ponajviše u Crnoj Gori, ali i u drugim srpskim zemljama i dijaspori. Raspeta kapela čisti našu savest, vraća nas Njegošu i kosovskom zavetu. U tom svetlu, jasno je koliko je bila značajna borba za njeno očuvanje. Jedna slepa sila prividno je odnela pobedu nad umom i nad najvećim autoritetima misli i stvaralaštva tog doba. Ali moralna pobeda je na strani mitropolita Danila, Amfilohija, Petra Lubarde i brojnih velikih ličnosti - podsetio je mitropolit.
Da je rušenjem kapele na Lovćenu počelo "raznjegošenje Srba" kroz plansku genezu nasilničkog dukljanskog pseudoidentiteta, istakao je profesor Časlav Koprivica.
- Taj proces trajaće do obnove kapele - naveo je Koprivica. Skrnavljenje Njegoševog amaneta / Foto Arhiva "Borbe"
Književnik Milutin Mićović kaže da je i lovćenska kapela jedno od Njegoševih velikih dela, koja su uprkos vremenu sve dublje prisutna u kolektivnoj svesti naroda.
Kapela na Jezerskom vrhu, koju je svojom voljom za svoje počivalište izabrao crnogorski vladika i pesnik, srušena je 1972. godine, a u ovom činu učestvovali su čak i helikopteri JNA. Inicijativa da se verski objekat sruši, a Njegošu podigne drugačiji spomenik - prema merilima tadašnje ideologije - potekla je još 1952. godine u okvirima tadašnje republičko-savezne komunističke vrhuške. Ovaj posao državni vrh poverio je vajaru Ivanu Meštroviću.
Mnogi istraživači dokazivali su da je o ovoj akciji bilo reči i na najvišem nivou tadašnje Jugoslavije - u krugu Josipa Broza, ali i da su za rušenje lobirali i predstavnici Vatikana, i tadašnje SR Hrvatske. Plan crnogorskih i jugoslovenskih rukovodilaca izazvao je nezadovoljstvo tadašnje srpske i jugoslovenske kulturne elite. Godinama su objavljivana protestna pisma javnih ličnosti koje su, svako sa svog stanovišta, branile Njegoševo pravo da počiva na mestu koje je izabrao i naglašavale višestruku simboliku Lovćena sa kapelom.
GNEV I PRETNjE EKSTREMISTA
SEĆANjE na rušenje kapele na Lovćenu izazvalo je gnev protivnika njene obnove. Iz pokreta "Lovćenske straže" podsećaju da su oni osnovani 10. oktobra 1990. kako bi zaštitili mauzolej "od velikosrpskih nacionalista Crkve Srbije". Grupa građana Cetinja poručuje da "dok je potonjega Crnogorca, neće dozvoliti tuđu kapu na vrhu Lovćena niti skrnavljenje crnogorske svete planine od strane vračeva zločinačke svetosavske pseudohrišćanske organizacije SPC".
Zbog snažnog otpora javnosti, Meštrovićeve smrti i složenosti poduhvata, rušenje kapele odlagano je pune dve decenije. Zamrle su i inicijative da se ona zapravo premesti na Cetinje, Ivanova korita ili Njeguše. Sadašnji mauzolej, po Meštrovićevim crtežima, podignut je 1974. godine, kada su bez verskog obreda i ceremonijala, u njega uneti i Njegoševi posmrtni ostaci. Mitropolija crnogorsko-primorska sa pažnjom čuva uspomenu na građevinskog radnika Isu Mahmutovića, mislimana iz Bijelog Polja, koji je odbio da ruši pravoslavnu svetinju.