MUŠKA GLAVA ZA MINĐUŠE NIJE: Brkajlija iz Vasojevića poručuje mladim Crnogorcima da se manu modernih ukrasa

Brkovi su mu doneli popularnost, trofeje, a dok je bio mlad i čio bili su mamac za devojke od kojih nije mogao da se odbrani. I tako sve dok nije stao na ludi kamen, formirao porodicu i danas uživa u brojnoj familiji sa decom i unučadima.

- Brkovi su ukras na čoveka - kaže u razgovoru za "Novosti" Kuburović, tvrdeći da muška glava za minđuše nije, žaleći što je u novije vreme manje brkonja, a sve više "minđušića". - Sačuvaj Bože svakoga od te napasti, jer znam šta se iza toga krije!

A šta je to, upitasmo našeg sagovornika.

- Sve ono na šta su stari Crnogorci okretali glavu, a bogme i naše majke i bake - odgovara kao iz puške, dok brkove suče vešto prstima gotovo do ušiju. - U najboljim danima brojali su trideset centimetara dužine, i bili su zaista trofejni i atrakcija za mnoge, posebno vikinge. Danas su nešto kraći, ali ih uredno održavam. Retko će se više naći dobar brk. Ljudi su se kleli u brkove, držali reč, preko njih se merila čast, a bili su obeležje muškosti i junaštva.

Najveći deo života Mišo je proveo u Danskoj, u Kopenhagenu, ali je i u toj lepoj zemlji uspeo da se odbrani od evropeizacije i sačuva sve ono tradicionalno što je kao momčić poneo iz rodnog kraja u beli svet. Njegovi brkovi su postali zaštitni znak kvarta u kome je živeo, kao i među gastarbajterima koji su pristizali iz svih krajeva bivše Juge. Kada bi ga sreli na ulici zaustavljali su ga, vukli za rukav kako bi se sa njim fotografisali.

- Kada sam jednom prilikom svratio do pumpe da natočim benzin, priđe mi jedan čovek i uz osmeh upita da li želim da zaradim pare. Rekoh u čuđenju - naravno, ali kako, pitao sam. - Pa na brkove - reče čovek! Kazao mi je da je u toku takmičenje za izbor najlepšeg brka i da je danas trinaesta, poslednja noć. Reče da imam trofejne brkove i da je siguran da mogu pobediti. I tako je bilo, uskočim ja oran da svoje jatagane demonstriram i pobedih! Kad sam se pojavio nastao je tajac, a potom oduševljenje. Najpre mi je prišla jedna elegantna dama, lepotica, valjda član komisije, koja je morala da me povuče za brk kako bi se uverila da nisu veštački.

- Oooo, pa divan je, pravi je... izustila je devojka, dok su žmarci prolazili kroz moje telo, dok me čvrsto držala za vrh brka i lagano povlačila. I samo nekoliko trenutaka kasnije usledilo je slavlje. Brkovi su mi doneli slavu - nešto novca i diplomu.

Po povratku u Jugoslaviju Mišo je svratio do Kotora. I dok je šetao uskim ulicama drevnog grada prijatelji ga zamoliše da uzme učešće u takmičenju za najseksi brk, koje se održavalo u jednog diskoteci. Verovali su u Mišov brk i na kraju pokazalo se da su bili u pravu.

- Lepa su to sećanja. Međutim, danas je došlo neko drugo vreme, a brkovi polako gube bitku. Dominiraju pirsinzi koje naši kršni momci stavljaju na usne, noseve, uši. Videli smo da su brkovi postali zaštitni znak LGBT. Kada sam za to saznao bilo mi je teško, malo je nedostajalo da ih obrijem, ali kao što vidite - preživeli su, kaže Kuburović, koji je odlučio da nam na kraju ispriča vic na račun brkova:

- Sretne ženska zgodnog brku i počne ga zavoditi, pa ga nakon nekog vremena upita da joj da jednu dlaku iz brkova. Sasluša je pa uvuče ruku u svoje gaće i odgovori: "Dok ima u skladištu, u izlog ne diram!"