KRST NAJAVIO GRADNJU CRKVE: U selu Kakmuže kod Pljevalja osveštano zemljište

Episkop mileševski Atanasije na Duhovski utorak osveštao je zemljište na kojem će početi radovi na izgradnji pravoslavne bogomolje. Darodavac zemljišta je Milovan Savičić, rodom iz ovog sela, koji živi i radi u Beogradu. Krajem novembra prošle godine episkopu Atanasiju svečano je uručen Ugovor o poklonu zemljišta i samo nekoliko meseci kasnije verni narod krenuo je u posao.

Da je selo Kakmuže kroz istoriju delilo sudbinu ljudi ovog kraja, saopštio je jedan od inicijatora gradnje hrama Marinko Bajčeta. Uz to, selo je nekada imalo Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla i sada uz Božiju pomoć, i angažovanje vrednih ljudi, ona se obnavlja. Ono ima i jedan deo koji se zove Nemanja, i to je verovatno jedinstveni toponim u celom srpstvu.

- Stara crkva se nalazila na dosta nepristupačnom mestu. Kakmužani su više puta pokušavali da je obnove, ali u tome nikad nisu uspeli. Ideja o njenoj izgradnji među meštanima Kakmuža nikada nije prestala, i evo sada su se stekli uslovi da se krene u gradnju - kazao je Bajčeta.

Još ranije najavljeno je da će Rudnik uglja pomoći u izgradnji srpskog pravoslavnog hrama u Kakmužama. Po blagoslovu episkopa Atanasija formiran je Odbor koji će organizovati proces izgradnje. Na poziv meštana u odbor je primljen i izvršni direktor Rudnika uglja AD Pljevlja Milan Lekić, koji je tada rekao da je počastvovan pozivom da bude jedan od onih koji će na neposredan način svedočiti vaskrsu srpskog pravoslavnog hrama i u ovom delu pljevaljske opštine.

- U podnožju lokaliteta Nemanja postojala je Crkva svetih apostola Petra i Pavla, zadužbina svetorodne dinastije Nemanjića. To je podatak koji obavezuje svakog Srbina, ne samo Pljevljaka ili meštanina Kakmuža, da učini sve kako bi, nakon toliko vekova na ovom prostoru, ponovo zasijala crkva - poručio je Lekić.

Radost se nije samo uselila u domove seljana Kakmuža, nego i van granica Crne Gore, u Srbiji, Republici Srpskoj, dijaspori.

- Obradovala me vest da će se uskoro čuti zvono sa još jedne crkve u mileševskoj eparhiji. Duhovna obnova našeg naroda neprestano traje, kao i naše sabiranje oko krsta i za krst, zajedno sa našim sveštenstvom i arhijerejima - kaže Ljubenko Zvizdić, koji nas vraća u daleku prošlost i podseća na malo poznate istorijske činjenice da je u pljevaljskoj dolini svojevremeno izbilo nekoliko buna koje su prethodile Hercegovačkom ustanku. - A najpoznatija je počela upravo u Kakmužama, o čemu svedoče stihovi epske pesme: "Stari ljudi pričali su nama, buna poče u krš Kakmužama".

JAČI OD TURAKA, ODOLELI NAPADIMA

Hroničari su zapisali da su Kakmužani više puta pokušavali da obnove svoj hram, dopremali mermerne stubove, kamen i pekli krečanu. Ona i sada, posle gotovo vek i po, postoji u nepromenjenom stanju. Meštani nikada nisu koristili kreč, čuvajući ga za obnovu svoje svetinje. Kakmužani su se junaštvom isticali u borbama protiv Turaka, pa su hrabri gorštaci odolevali svim napadima Osmanlija i sačuvali svoja vekovna ognjišta. Turci nisu uspeli da nasele njihovo izuzetno lepo i obradivo selo, bogato brojnim planinskikm izvorima i vodama. Iako je u žestokim borbama stradala crkva, ona je nastavila da živi u srcima sve do ovih dana kada se pravoslavna bogomolja ponovo obnavlja i uzdiže.