SUVO ZLATO ZA SRPSKI NAROD U CRNOJ GORI: Na „Danima Svetog Vasilija“ u Nikšiću predstavljena fototipija časopisa „Umetnost“

U programu su učestvovali prof.dr Drago Perović i prof.dr Viktor Savić.

-Ova fototipija je suvo zlato za srpski narod u Crnoj Gori - ocenio je profesor Perović.

On je dodao da je namera ovog zabranjenog broja Umetnosti bila najljudskija - spasenje od zaborava onog čoveka koji je zapamtio sve od pre Kosova, Kosova i posle Kosova, i koji se sećanjem na budućnost vinuo i u naše vreme i tiče nas se, i pogađa.

- Namera uredništva na čelu sa Lazarom Trifunovićem bila je ozarena i osvedočena jasnom svešću da  će o tome ko je bio u pravu oko kapele na Lovćenu odlučivati buduće generacije u koje spadamo i mi. Otuda je ovaj broj Umetnosti jedan od najreprezentativnijih primera jedne dvodecenijske rasprave u kojoj se jedna strana oslanjala samo na jednu političku odluku pre početka  same rasprave, a druga strana iznela bezbroj naučnih, stručnih, ljudskih i argumenata protiv te političke odluke. I opet je bilo, kao i uvek, i danas, onako kako je politika politikantski i sa skrivenom namerom odlučila.

- Sabiranjem u jednom časopisu jednih i drugih tekstova bez promene jednog slova izveštaja, odluka, zaključaka, pesničkih izraza, intervjua, pisama čitalaca, svedoči nam o visoko intelektualnom integritetu urednika, o savesnoj svesti tih ljudi koji su se poduhvatili nimalo lakog posla, o njihovom izuzetno estetskom čulu, njihovoj modernosti koji su kroz ovaj časopis na neki način nadopisivali Njegoševu poeziju. A poezija kao što znamo, ne trpi nikakve nizine. Ona je, naprosto, nešto što traži uzdizanje. Sa ovim nadopisivanjem Njegoševe poezije oni su se založili za jednu fundamentalnu istinu  i za jedno kritičko mišljenje –za život budućeg veka. Ovo je sad časopis koji nikome ne sudi, nego samo beleži i čuva od zaborava istinu za neku bolju budućnost neke istinonosnije i istinovernije ljude. U to vreme kada sam ja bio još u majčinoj kolevci 1971. godine, uopššte se nije znalo ko je i kada sa kakvim opravdanjem doneo odluku o zameni zavetne Njegoševe kapele sa mauzolejem, kao da kapela sama po sebi nije već mauzolej.

- Isto tako to ideološko politikanstvo je vešto prikrivalo kriterijume u kojima su izabrali Meštrovića za autora kao i ukupnu cenu koštanja čitavog tog poduhvata. Bežali su i nisu odgovarali uopšte na pitanja o urušavanju lovćenskog svetionika, bežali su od, naravno, čitave prethodne tradicije, istorije i mnogo toga drugog. Radi se, dakle, o jednom časopisu –raspravi, koja je ovde priložena u svom hronološkom dvodecenijskom trajanju od početka do kraja od 1952. do 1971.godine -  podsetio je Perović.

On smatra da se na osnovu ovog jedinstvenog časopisa može da se napiše ne samo opšta istorija postnjegoševskog vremena, nego i srpsko-crnogorsko-jugoslovenska istorija od 1971. pa do 2022.godine.

-To što imamo danas u Crnoj Gori, Cetinju, Nikšiću imali smo i tada ali to nismo videli. Ovaj časopis je jedna besmrtna i posmrtna istorija i martiologija kosovskog i lovćenskog tajnovidca. Ko to ne poznaje ne samo, tvrdim, da ne poznaje samoga sebe, nego, siguran sam, nema ništa sa samim sobom. Ova fototipija je među nama da nas podseti na veliki amanet, veliki zadatak, da mi ovde sabrani svetlošću Svetog Vasilija iz svojih srca i duša na svojim rukama i ramenima voznesemo crkvu Setoga Petra do groba koji joj se moli već pedesetak godina - zaključio je Perović.

Profesor dr  Viktor Savić osvrnuo se na odluku ondašnjeg komunističkog režima koji je zabranio časopis, kada je sa mesta urednika glavnog i odgovornog urednika morao da odstupi Lazar Trifunović, koji je preuzeo punu odgovornost na sebe.

- Sve što je usledilo –represija od strane komunističke partije preuzeo je na sebe kako bi sve svoje saradnike zaštitio. U njegovom timu bio je i Dejan Medaković - naveo je Savić. - Kada čovek razmišlja o bišoj Jugoslaviji onda ona izgleda kao kompaktna i homogena država u kojoj je sve bilo idealistički, idealno, savršeno i čisto. Međutim, u vremenu od 1961.do 1971. desio se progon srpskog pesništva. Kada je 1964. Miodrag Mija Pavlović izdao Antologiju srpskog pesništva od 13. do 20.veka i na početku svoje knjige stavio Svetog Savu, zbog toga je sledećih godinu dana vođena polemika u dnevnoj štampi gde su se smenjivali razni ideolozi i komesari tog vremena koji su osuđivali njegov postupak zašto uvodi Svetog Savu, ilustrativno je profesor Savić priblžio to takođe, po srpski narod, surovo vreme.