OPASNE POJAVE U MITROPOLIJI: Raković o štetočinskom delovanju trojice crnogorskih sveštenika

Na samom početku Raković je odao priznanje srpskim sveštenicima Mitropolije crnogorsko-primorske koji su dali doprinos svesrpskoj borbi za rušenje Mila Đukanovića.

Odmah potom Raković je naglasio da će o opasnim pojavama govoriti zbog brige za celinu Srpske pravoslavne crkve i da se problemi ne smeju gurati pod tepih već da se moraju rešavati.

Raković je kazao da je Gojko Perović lider crnogorskih sveštenika koji su iznosili stavove štetne po Srpsku pravoslavnu crkvu. S tim u vezi Raković je podvukao Perovićev autonomaški stav koji se uočava u njegovom tekstu povodom dolaska mitropolita Onufrija u Crnu Goru (2020), kada Perović kaže da „dolazak crkvenih velikodostojnika iz Ukrajine, predstavlja podršku sestrinske Crkve – Crkvi u Crnoj Gori“ (Onufrije, In4S.net, 26. februar 2020).

Kao odgovor na to Raković je rekao da dve episkopije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori (Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka) nipošto ne mogu biti sestrinska crkva autonomnoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovske patrijaršije. Raković je podvukao da je Perovićev iskaz besmislen, osim ako time ne pokazuje namere koje projektuje za budućnost da „Pravoslavna crkva u Crnoj Gori“ treba da bude autonomna odnosno samostalna.

Raković kaže da su na istom tragu bile reči podgoričkog sveštenika Nikole Pejovića iskazane okupljenim građanima na litijama: „Nama nije centar ni u Beogradu ni u Zagrebu“. Stoga je Raković upitao Pejovića odakle mu opšte ideja da pravi simetriju između Beograda i Zagreba u odnosu prema Crnoj Gori.

Pritom, kazao je Raković, dopalo se to Pejoviću ili ne, njemu lično centar jeste u Beogradu gde je sedište Srpske pravoslavne crkve, srpskog patrijarha, Svetog arhijerejskog sinoda i Svetog arhijerejskog sabora. Pored toga, naglasio je Raković, Pejović, kome centar navodno nije u Beogradu, prima platu iz Beograda iz budžeta Republike Srbije u svojstvu glavnog i odgovornog uredika Radio Svetigore.

Raković se potom osvrnuo i na skandaloznu tribinu "Litije – dvije godine poslije" koja je održana 31. januara 2022. u Podgorici.

S tim u vezi Raković je citirao Gojka Perovića koji je na toj tribini rekao da je na „obodima litija bilo etnofiletizma i nacionalizma“, na šta je Pejović odgovorio Peroviću da je „etnofiletizam jeres“.

Raković je rekao da ti srpski rodoljubi u Crnoj Gori, navodno „na obodu litija“, nisu bili nikakvi etnofiletisti već ljudi zabrinuti za sudbinu srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Ti učesnici litija koji su vijorili srpskim trobojkama, nosili majice i pevali pesme sa srpskim motivima iskazivali su pripadnost celini srpske nacije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Stoga bi, kaže Raković, Perović i Pejović trebalo da objasne kako su ti neki Srbi na litijama u Crnoj Gori bili etnofiletisti, čime su ti Srbi „na obodima litija“ upali u jeres? Raković je rekao i da je to vrlo opasna optužba na račun dela sopstvene pastve da je upala u jeres.

Prema Rakoviću, lažno optuživanje nekog za etnofiletizam odnosno jeres je ozbiljan prestup koji crkveni sud strogo sankcioniše, pa će stoga biti zanimljivo pratiti rasplet ove situacije.

Raković je posebno naglasio kako su litije 2020. bile srpska revolucija, da se litijski pokret odvijao širom srpskih zemalja i da bez impulsa iz Srbije i Republike Srpske ne bi bilo uspeha litijskog pokreta u Crnoj Gori.

Pored toga Raković je kazao kako je Perović u svojoj knjizi pisao o političkom narodu Crnogoraca podeljenom na „dva politička identiteta“. Stoga se Perovićev koncept poimanja identiteta odnosi na stvaranje jedinstvenih Crnogoraca, bez obzira na identitetsko ispoljavanje. Prema toj Perovićevoj nameri, rekao je Raković, Srbima iz Crne Gore najbliži bi bili oni koji se izjašnjavaju kao pripadnici crnogorske nacije a ne ostali Srbi koji žive izvan granica Crne Gore.

Raković se docnije osvrnuo i na, kako je rekao, uličarski rečnik sveštenika iz Bara Slobodana Zekovića koji je rečima o njemu (Rakoviću) i „nacionalističkim i ekstremističkim politikama u okruženju“ očito mislio na Republiku Srbiju.

Prema Rakoviću, Zeković se do sada nikada nije oglašavao protiv Miraša Dedeića, Mila Đukanovića ili Duška Markovića već se osetio pozvan da besprizorno napadne „one“ koji Rakoviću pružaju medijski prostor, izvesno misleći na Aleksandra Vučića i vladajuću strukturu u Srbiji.

Prema Rakoviću, nemoguće je da je za te svoje javne iskaze Zeković dobio blagoslov od mitropolita Joanikija već je taj blagoslov stigao očito s neke druge strane a bilo bi dobro i utvrditi s koje.

Raković je posebno pojasnio da je Zeković tražio od ministra pravde Vladimira Leposavića da podnese ostavku zbog izrečenog akademskog stava o događima u Srebrenici, čime je Zeković bio deo sistema koji na Srbe stavlja stigmu, a tu stigmu o Srbima kao odgovornim „za genocid u Srebrenici“ stavila je Skupština Crne Gore.

S tim svim u vezi, Raković je naglasio da je sve rekao na osnovu Perovićevih, Pejovićevih i Zekovićevih zabeleženih pisanih i verbalnih iskaza, kao i sasvim neposrednih i direktnih saznanja, koja sva zajedno pružaju jasne zaključke o njihovom štetočinskom delovanju.

Na kraju Raković je naglasio kako treba imati poverenja u tandem koji čine patrijarh Porfirije i mitropolit Joanikije. Raković je rekao da je patrijarh Porfirije iskreni prijatelj mitropolita Joanikija i da taj dubok odnos seže do njihovih studentskih dana kada je Joanikije od Porfirija dobio prve važne verske uticaje.