NE DAJU ZAJAM UGOVORCIMA: Bankari očekuju povećanje tražnje za kreditima, analitičari nude kontraargumente
UDRUŽENjE banaka i Centralna banka očekuju da povećanje zarada, koje je doneo program "Evropa sad", dovede i do povećane potražnje kredita ali i broja odobrenih zaduženja građana. Ipak, ekonomski analitičar Vesko Pejak smatra da će mogućnost kreditnog zaduživanja iskoristiti manje ljudi, nego što se očekuje. Razlozi za to su, kaže, to što veliki broj radnika u privatnom sektoru nije dobio obećano povećanje, ali i zbog prebacivanja radnika na Ugovor o delu i zaposlenja na određeno, koji, prema pravilima banaka, nisu "kreditno sposobni".
Foto N. Fifić
Usled povećanja zarada, koje će imati pozitivan uticaj na povećanje kreditne sposobnosti zaposlenih, u Centralnoj banci očekuju određeni rast tražnje i odobrenih kredita.
- Ipak, s obzirom na prilično opreznu kreditnu politiku banaka, rizik od prekomernog kreditnog rasta u ovom trenutku je relativno nizak - saopšteno iz CBCG.
Generalni sekretar Udruženja banaka Bratislav Pejaković kazao je da se očekuje izvestan rast tražnje i odobrenih kredita, ali istakao i da to ne znači i značajnije povećanje kamatnih stopa u narednom periodu.
Osim povećanja zarada, koje predviđa "Evropa sad", prema njegovoj oceni, do povećane potražnje za kreditima moglo bi da dovede slabljenje uticaja pandemije, realizacija kapitalnog budžeta, oživljavanje privrede kroz turizam, građevinarstvo, energetiku...
- U ovom trenutku ne možemo govoriti o nekom značajnom povećanju interesovanja za gotovinske kredite, a početak godine ipak nije reprezentativan za izvlačenje zaključaka - kazao je Pejaković.
Da efekti Vladinog programa neće biti vidljivi u početku, smatra i analitičar Pejak. Kako navodi, većina radnika u privatnom sektoru nije dobila obećano povećanje zarade, a i u kratkom roku, se, kaže, ne može očekivati "bum". Prvi efekti programa, odnosno ubrzanje ekonomije, prema njegovoj proceni, mogu se očekivati za nekih šest do osam meseci.
- Problem je što su sad dovedeni u pitanje osnovi tog programa. Banke plasiraju kredite samo na sigurno. Ako postoji neka sumnja u realizaciju programa, one neće dati kredite ljudima koji su na 450 evra zarade. Za to je potreban ugovor na neodređeno i da protekne najmanje tri meseca primanja zarade preko banke. Pitanje je koliko firmi će poštovati ove mere. Mnogo radnika je prebačeno na ugovore o delu, a njima banke neće dati kredite - kazao je Pejak za "Novosti".
U slučaju da primena programa "Evropa sad" propadne, Pejak očekuje ekonomski kolaps države, te smatra da je uspeh programa od ključne važnosti za opstanak.
- Banke nemaju više kome da plasiraju kredite, jer nema dodatnih privrednih aktivnosti. Cene su "skočile", pa radnici nemaju višak zarade koji bi trošili. Cela zarada im ide na hranu, kiriju i komunalije. U tim uslovima privreda nema potrošače i banke se plaše da bilo kome daju kredite - navodi Pejak i dodaje da očekuje da se i broj banaka uskoro smanji.
ZADUŽENjE U STALNOM RASTU
PREMA preliminarnim mesečnim podacima koje su banke dostavile Centralnoj banci na kraju prošle godine, bruto krediti iznose 3,360 milijardi evra, od čega se na građane odnosi 1,456 milijardi, odnosno 43,33 odsto. Da ni pandemija nije smanjila obim odobrenih kredita pokazuju podaci CBCG. Naime, prema njihovim podacima, kreditni dug građana u prethodne dve godine pogođene korona-krizom, zaduženje je bilo veće nego 2019. godine.