PUN ELANA I POSLE 70 GODINA STAŽA: Baranin Slobodan Slobo Petrović, preduzetnik kojeg poštuju u regionu

Petrović je odavno zvanično otišao u penziju, kada je napunio šezdeset (78. rođendan proslavio je 31. decembra), ali ističe da ne može da zamisli dan da ne ode na posao. Vredno radi i na imanju koje je svojevremeno bilo neprikosnoveno po prinosima i asortimanu.

- Počeo sam da radim u svojoj sedmoj godini, dakle imam 70 godina radnog staža! Moj otac je bio poljoprivredni proizvođač. Domaće proizvode, povrće, agrume trebalo je prodavati. Nisu to bile male količine: i do 50.000 strukova paradajza, 150.000 zasada kupusa, ogromni voćnjaci breskvi, pa agrumi... Sve na našem imanju u Polju - kaže za "Novosti" Petrović.

Ekonomski fakultet završio je u Beogradu (spoljnu trgovinu) i vratio se u svoj Bar gde je radio u nekadašnjem "Vračaru", potonjem "Centrojadranu". Tvrdi da je ovu firmu praktično preotela "Primorka" koja je za male pare kupila sve što su radnici decenijama stvarali. Tadašnju upravu su "sklonili", neko je ostao da radi, neko otišao u penziju - priseća se Petrović. I on je bio među "nepodobnima", pa je otišao iz firme.

- Devedesetih sam otvorio privatni diskont u Šušanju. Radio je fantastično. Celo je primorje dolazilo i trgovalo u tom diskontu. Nakon dve godine kupio sam još jedan objekat "Izbora" u Sutomoru i otvorio sam samoposlugu. To je sve funkcionisalo do 1996. godine kada se otvorila mogućnost da se bavim trgovinom kvalitetne keramike, sanitarija... Procenio sam da tu šansu ne treba da propustim - kaže naš sagovornik.

Tako je otvorio salone keramike najpre u Baru, a potom i u Beogradu gde posao vodi mlađi sin, dok je stariji zadužen za biznis u Crnoj Gori. Petrović objašnjava i da mu se ne sviđa kako danas žive mladi, koji gotovo da uopšte nemaju radne navike:

- Kad sam svojevremeno radio u trgovini, ustajao sam u pet sati, jer smo u 5.45 otvarali radnju. Danas, mladi u pet ujutro dolaze iz provoda. Možda oni nisu krivi, već sistem. Mladi nemaju obaveze. Danas su kafića puni od jutra do sutra. Po meni je to porazno. Preporučio bih da se mladi prihvate posla i rade. Kažu da je teško zaposliti se. Pre nekoliko meseci dao sam konkurs za jednog prodavca. Konkurs je trajao dva puta po 10 dana. Niko se nije javio, a kažu da ima 50.000 nezaposlenih. To ne mogu da shvatim.

Naš sagovornik dodaje da sada imamo više magistara i menadžera nego u njegovo vreme srednjoškolaca i da ne zna čemu služe diplome mladim ljudima:

- Posao treba voleti. U poslu dolazi do turbulencija. Nekada ide dobro, nekada je lošije, ali treba biti uporan. Raditi pošteno, ceniti i sebe, i saradnike, a najviše kupce, da steknu poverenje i da se opet vrate. Tako ja poslujem decenijama i - uspešan sam.

KONDICIJA

SLOBO Petrović je odličan primer da rad održava čoveka:

- Još sam u kondiciji, verujem, dok sam živ, dolaziću na posao. Primam predstavnike firmi iz inostranstva, pođem u inostranstvo - sve funkcioniše kao da imam 50 godina.

RADNICI KAO ČLANOVI PORODICE

- ZAPOSLENE gledam kao da su moja šira porodica. Tako i treba da bude. Imam u zaposlene veliko poverenje. Nikada nisam radniku rekao, ako mu je trebao slobodan dan, dva, pet - ne može. Na to sam ponosan. Mislim da su dobro nagrađeni. Točiti med, a ne liznuti ga, nije ljudski. Ne mogu da shvatim da neko radi u prehrani, a da nema makar jedan sendvič za doručak, nego mora da ga kupi - objašnjava Petrović.

Dodaje da je otuda i svojim najvernijim radnicima davao stanove jer su i oni zaslužni za uspeh firme.