DUBLJI DŽEP, LAKŠA POZAJMICA: Procena monetarne vlasti je da veće zarade povećavaju potražnju za kreditima
AKO se realizuje program "Evropa sad", koji je doneo rast minimalca od 1. januara na 450 evra, odnosno prosečne plate na 700, očekivano je da se poveća potražnja za zajmovima u bankama.
To su projekcije Centralne banke, a utemeljenje je što će usled rasta zarada porasti i platežna moć stanovništva.
- Očekujemo da će u našu instituciju biti veći priliv zahteva za proveru likvidnosti klijenta preko kreditnog registra. Ukoliko se realizuje prezentovani program Ministarstva finansija i socijalnog staranja pod nazivom "Evropa sad", bilo bi očekivano povećanje potražnje za dodatnim kreditnim sredstvima usled rasta platežne moći stanovništva, te samim tim i većeg broj upita u kreditnom registru - naveli su iz monetarne vlasti.
Prema poslednjim podacima Centralne banke tokom prošle godine banke su odobrile gotovo 970 miliona evra ili 70 miliona evra više nego godinu pre.
- Tokom prošle godine firme su se više zaduživale tokom prošle godine kako bi prevazišli poslovne probleme pod uticajem pandemije. Od početka prošle godine do kraja novembra ukupno je privredi odobreno 617 miliona evra, a građanima 350 miliona - pokazuju podaci monetarne vlasti.
Kamate na kredite građana su 5,19 odsto. Kada je reč o privredi, ako je zajam na period do godinu, kamatna stopa je 3,16, a za refinansiranje malo iznad 3,7 procenata. Ukoliko se radi o kreditima za izgradnju kuće prosečna kamata je četiri i po odsto, odnosno za adaptaciju ili kupovinu stana 4,83 procenta.
NA ČUVANjU 1,360 MILIJARDI
KRAJEM prošle godine bankama, a 15 ih je u Crnoj Gori, stanovništvo je poverilo na čuvanje 1,360 milijardi evra, te da je više od trećine tog iznosa oročeno po viđenju ili na više meseci, a najčešće na tri. Prosečna kamata na oročenja od tri do pet godina iznose 1,39 odsto, dok na tri meseca može se dobiti kamata od 1,34 procenta.