CRNOGORSKI ORLOVI ZATVORIŠE MOJKOVAČKA VRATA Srbija pamti: Da nije bilo krvavog Božića, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu!

Vojskom Kraljevine Crne Gore komandovao je serdar Janko Vukotić.

"Da nije bilo onog krvavog Božića na Mojkovcu, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu. Da crnogorski orlovi, oni mladi ljudi, koji u trenu prezreše smrt, svojim grudima ne zatvoriše mojkovačka vrata i tako ne dozvoliše neprijatelju da se javi srpskoj vojsci u bok i pozadinu, možda bi sudbina srpstva bila zauvek zapečaćena…" - istorijski je citat koji objašnjava značaj ove bitke.

Crnogorska sandžačka vojska je branila front od bokokotorskog zaliva pa sve do Zlatibora i Užica od oktobra 1915. do januara 1916. godine.

Kada je austrougarska vojska primetila da srpska vojska ima nameru da se povlači preko teritorije kraljevine Crne Gore, shvatila je da bi presecanjem tog povlačenja u potpunosti razorila srpsku vojsku i istovremeno zauzela Crnu Goru.

Tada austrougarska vojska sva raspoloživa sredstva baca u tom pravcu. Glavni deo austrougarske vojske sa 20.000 vojnika i oko 70 topova nalazio se na liniji Rožaje, Sjenica, Bijelo Polje.

Drugi deo napadao je iz pravca Pljevalja prema Priboju i dalje prema Mojkovcu i Bijelom Polju. U Boki su bile skoncentrisane jake trupe sa preko 200 topova usmerenih ka Lovćenu, kada su i Njegoševu kapelu uništili.

Po svedočenjima boraca, Badnji dan i Božić su te godine bili najhladniji od kako se pamti. Temperatura je bila 25 ispod nule, a snega je bilo oko metar, a na nekim nanosima i do dva metra.

Uslovi za crnogorsku vojsku, koja je brojala oko 6.500 duša, bili su katastrofalni: hleba je bilo pola kilograma po vojniku za nekoliko dana, o drugoj hrani se nije moglo ni maštati, municije i oružja je bilo toliko malo, da se moralo štedeti za ostatak bitke.

Kako su pričali učesnici bitke, bitku je na sam dan Božića presudilo to, pored ogromnog srca i volje, što je crnogorska vojska bila snabdevena ruskim puškama popularnim "moskovkama", koje su sa bajonetom bile duže od austrijskih "mauzerki" za 30 centimetara.

U nedostatku municije crnogorski mladići su u strašnom kontranapadu upadali u rovove austrijske vojske, probijajući metalnu žicu, izloženi artiljerijskoj paljbi, bijući se prsa u prsa golim rukama i bajonetima i primorali mnogo jaču i opremljeniju austrougarsku vojsku da napusti zauzete položaje i odustane od daljih borbi.

Posle bitke, koja je u manjim intenzitetima trajala još nekoliko dana, austrougarska vojska, koja je pre bitke brojala oko 20.000 ljudi, odustala je od dalje potere za srpskom vojskom, koja se uspešno povukla preko Skadra na Krf, a crnogorska, i država i vojska, su kapitulirale, jer je kroz nekoliko dana zauzeto Cetinje.

Serdar Janko Vukotić i cela vojska je dobila najveću pohvalu od samog prestolonaslednika Aleksandra koji je rekao: "Vi ste se više nego odužili Srpstvu".

BONUS VIDEO: 

SLAVLjE U MOJKOVCU: DPS konačno pao!