PREMINULA POSLEDNJA AFROULCINJANKA: Ostaju sećanja na Crnce u Crnoj Gori
POSEBAN šarm Ulcinju u minulim vremenima davali su Crnci, potomci nekadašnjih robova koji su dovođeni iz Afrike da rade za bogate porodice u ovom gradu.
Poslednja Afroulcinjanka, čiji su oba roditelji bili ulcinjski Crnci, Filje Kastrati, umrla je danas u 89.godini života.
-Sa setom se prisećam svih naših susreta i razgovora, tog Filjinog razdraganog lica uvek kada bi biranim rečima govorila o starim Ulcinjanima i Ulcinjankama. Beše to divna, radišna, blagorodna žena, sa očaravajućim osmehom, ovim rečima je novinar Mustafa Canka opisao Filje Kastrati.
Filjinim “odlaskom” praktično je nestala ta nekada jedinstvena zajednica, koja je ovom mediteranskom gradu davala sve što su imali, a najviše kosmopolitizam, solidarnost, vedrinu, draž.
-Ali, ostala su svedočanstva, fotografije, knjige, igre, grobovi i turbeta ulcinjskih Crnaca. Dovoljno da se dočara slika kakav je ovaj grad sa svojim prekrasnim Afroulcinjanima nekada bio, naveo je Canka.
Ismet Karamanaga, turistički vodič koji na dopadljiv način interpretira kulturnu baštinu Ulcinja navodi da je Filje Kastrati iz zajednice crnaca “Harap” čiji su preci pre nekoliko stoleća dovedeni u Ulcinj s obala Afrike.
U bogatoj istoriji Ulcinja ne može se zaobići priča o crnim afričkim robovima koje su u 14.veku gusari brodovima dovodili i prodavali na trgu u najjužnijem crnogorskom gradu. Jedno vreme bili su sluge, da bi potom bili oslobađani i postajali pravi Ulcinjani.Legenda kaže da je među robovima bio i španski pisac Servantes te da je baš u Ulcinju našao inspiraciju za svoj roman “Don Kihot”
Kada je Berlinskim kongresom 1878. Crna Gora priznata kao dvadeset i sedma evropska država, u Ulcinju je, kažu, postojalo stotinu crnačkih kuća. Već 1928. bilo ih je samo pet.
Od danas ostaju sećanja na Crnce u Crnoj Gori.