SVA LICA I NALIČJA PUNIJIH NOVČANIKA: Nova godina građanima Crne Gore donela najveće povećanje minimalca u istoriji
MINIMALNA zarada u Crnoj Gori od 1. januara iznosi 450 evra, što je uvećanje od čak 200 evra, ali sa svih strana stižu upozorenja da bi poslodavci mogli da opstruiraju projekat "Evropa sad", koji predviđa upravo povećanje plata. Ipak, ministar finasija Milojko Spajić je obećao da će Vlada učiniti sve da građanima omogući bolji život.
Foto Vlada Crne Gore
Podsetimo, pomenuti program predviđa i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, uvođenje neoporezivog dela bruto zarade od 700, te progresivno oporezivanje zarada iznad 1.000 evra. Pri tome, prebacivanje zaposlenih sa punog na pola radnog vremena je realna opasnost i posao za nadležne inspekcijske službe u Crnoj Gori.
Kako tvrde u organizaciji "Alternativa", pojedine trgovine su već pribegle ovom "triku", pa su se tim povodom obratili i ministru Spajiću, izražavajući sumnju u to da je Uprava za inspekcijske poslove dorasla zadatku sprečavanja ovakvih "manevara".
Ali, da povećanje minimalne zarade nosi izvestan fiskalni rizik smatra i guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić, potencirajući problem usklađivanja koeficijenata između zaposlenih sa nižom i visokom stručnom spremom, što dalje uzrokuje dodatno budžetsko opterećenje jer je u javnom sektoru angažovano bezmalo 40 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
- Još jedan mogući neželjeni efekat je da se poslodavci oslobode dela obaveza prema državi, uz odricanje isplata zarada "na ruke" i uredno prijavljivanje svih radnika, što može dovesti do smanjenja broja zaposlenih i dezavuisati ideju o smanjenju sive ekonomije. Takođe, i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji čine i do 75 odsto ukupnih primanja, učiniće Fond za zdravstveno osiguranje u visokom stepenu zavisnim od budžeta - zaključuje Žugić.